Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

78 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 11, 1942dima nametnиto kao kazna. 1 Pobednicka reakcija nagradila gaје germanizacijom. 2. Godine 1918. и Sloveniji је drиstveno oblikovana radnickaklasa svakako postojala. Ali njoj је nedostajalo dosledno idejno-politicko,organizaciono i akciono rukovodstvo. Rиkovodstvoslovenackog radnistva је godine 1918. odvojilo eksploatisaniproletarijat od ugnjetavanog na:roda, а ugnjetavani narod odeksploatisanog proleta1·ijata. Kristan 3 i Тиmа 4 predstavljali sии sиstini pseиdointernacionalisticki pravac nemackog imperijalistickogaиstromarksizma, а Prepelиh 5 se na papiru odlиcioza slovenackи nare>dnи revolucijи, ali bez rukovodece иlogedokraja protivimp~rijalisticke klase. Кrivicom svog rиkovodstvaproletarijat је и nas 1918. godine Ьiо nesposoban daokиpi oko sebe nacionalno-revolиcionarne slovenacke narodnemase i da ih povede и ЬоrЬи za dosledno narodno oslobodenje.U takvoj klasnoj borЬi i politiёkoj konstelaciji godina 1918.zatekla је slovehacki narod nepripremljen. Veliki pobednicimogli sи da ga svojevoljno podele izmedи tri drzave.U nepostojanjи modeтnog pтoletarijata godine 1848. i иopoтtиnizmи neтevolиcionaтnog rukovodstva тadnicke klase godine1918. lezi osnovni иzтоk za kaтakteтisticnи cinjenicи stoје slovenaeki naтod 1848. i 1918. godine pтozivotaтio а da se1tije dokтaja oslobodio i iziveo и stvaтalackoj naтodnoj тevo­Lиciji.6' Vise о tome vid. u Edvard Kardelj (Sperans), Razvo; slovenackognacionalnog pitan;a, trece, pregledano i dopunjeno izdanje, Izdavackicentar Komunist, Beograd 1973 {u daljnjem tekstu: Speтans)r glava5: "Slovenacki naxod u bиrZoaskodemokratskoj revoluciji", str.150-189.z о germanizaciji slovenacke teritorije u 19. i na pocetku 20. vekavideti u Ferdo Gestrin - Vasilij Melik: Slovenska zgodovina od koncaosamnaestega stoletja do 1918, LjuЬljana 1966, str. 152-154, 191-196,203-206, 252-265, 312-313 i 330; videti i Speтans, str. 263-269 i 366-374.3Etbln Кristan (1867-1953), slovenacki puЬlicist; pisac i politicar,prvi intelektualac u slovenackom radnickom pokretu i jedan odvoda Jugoslovenske socijaldemokratske stranke; izmedu dva rata boravioје u Sjedinjenim Americkim Drzavama i Ьiо predsednik Slovensko-ameriskeganarodnega sveta; posle rata vratio se u domovinu.4Henrik Тuma (1858-1935), vid. Ьiografslro belesku uz "Evropskekrize i slovenacki naxod" (1940), nap. 6, u prvoj knjizi.5Upor. "О Prepeluhovoj ,Аgтатnо; теfоттi' ", u prvoj knjizi, nap. 3.Е Vise о tome vid. u Speтans, 8. glava: "Slovenci u Jugoslaviji",naved. izd., str. 261-294.пULOGA RADNICКE КLASE U NOP 79Aprila 1941. mi Slovenci doziveli smo nacionalnи katastrofи.Slovenacki narod i slovenackи zemljи podelila sи izmedиsebe tri fasisticka osvajaca. 7Fasizam, kojem је pangermanski hitlerizam jezgro i иdarnasnaga, jeste do ludila иzd~gnиti imperijalizam. On spajamodernи tehnikи sa svirepom brutalnoscи divljaka. Svojи dokrajnjih granica reakcionarnи misijи on је isprepleo besnommrznjom prema drиgim, narocito slovenskim nacijama.Slovenacki narod Ьiо је osиden na smrt. 8Ali иpravo tada kada је voljom okиpatora trebalo danestane sa lica slovenacke zemlje, upravo tada је slovenackinarod pokazao svoje zdravlje i svojи nesalomljivu zivotnиsnagи.Dogodilo se nesto sto slovenacka istorija vec decenijamai stolecim11 nije poznavala. ТlЋdicionalno slovenacko slиganstvopocelo је da иzmice i, porazeno, uklonilo se nacelnшn slovenackomotporu. Slovenacke narodne mase иjedinile sи se иjedinstvenom opstenarodnom oslobodilackom pokretи. Naoruzanaslovenacka pesnica иdarila је ро okиpatorima i domacimizdajnicima.Posle nekoliko meseci okиpacije mi Slovenci иsli smo иprvu fazu naтodne тevolиcije, koja је stvorila drzavu и drzavi,sa zamecima vlastitog vojnog aparata, finansijskog aparata iaparata bezbednosti i sa svim pocetnim atriЬиtima revolиcionarnenarodne vlasti. Savremena revolиcija је nasa prva pravanarodna revolиcija. Danas tek и svom zacetkи, ona се se иspecificnim иslovima шa·odnooslobodilackog, demokratskog ipravednog rata protiv fasizma razvijati, иprkos eventиalnimdelimicnim porazima, sa neobиzdanom snagom sve dotle doksa nase zemlje ne izbrise posJednji trag tиdinskog јагmа i dokne dode vreme da narodno oslobodenje preraste и ljudskuemancipacijи. 9IIIOdakle taj ogromni preokret и slovenackom narodnommentalitetи, preokret koji је dela slovenacke nacionalne poli-7Vid. Кidricev clana:k "Nasa nesrec·a i nasa vera", u ovoj knjizi.1Ferenc: Nacistiena тaznaтodovalna politika.• Vid. Kidriceve Clanke "DГZava u drZa.vi" i "Revolucionarni razvitakslovenaokog narodnooslobodilackog pokreta", u ovoj knjizi.