Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

254 BORIS КIDRIC; SAВRANA DELA, П. 1943otvoreno, bez stida. Zrtva za zrtvom padala је u ruke dZelataOvre i Gestapoa. NaorШane belogardisticke bande izvodile suu LjuЬljani umesto italijanskih ugnjetac~ cak i racije, i masovnahapsenja. Ponovo је bilo potvrdeno staro praVilo da је okupatornemocan u borЬi protiv oslobodilackog pokreta' dok ga nepodupru domaci izdajnici, odnosno, tacnije, dok se domaciizdajnici ne usude da se pojavljuju otvoreno, nego vrse izdajstvasamo potajno, drhteci pred pravednom kazriom. Istorijaсе morati konstatovati da Ъelogardisticko-mihailovicevska izdajniCkaЪagra ima na svojoj savesti hiljade i desetke hiljadaslovenaCkih interniraca, osиdenika i prognanika, а stotine i hiljadepalih, streljanih, do smrti izmиcenih Slovencica i Sloven­~i, stotine silovanih zena i devojaka, stotine роиЪiјџnе decei popaljenih domova.Uz natcovecanske napore izdrzali su ilegalni radnici uLjuЬljanskoj provinciji cetvrti period Osvobodilne fronte. Njihје bodrila svest da је upravo onda kada је njihov zivot ЬiоnajteZi Narodnooslobodilacka vojska - najveci i najvelicanstvenijirezultat slovenackog oslobodilackog pokreta - dozivelasvoj snazan polet i razmah. Naime, u brigadama је slovenackinarod doblo svoju иdarnи pesnicи, jamstvo svog oslobodenjai svoje buducnosti.Razvoj је pokazao da је rukovodstvo oslobodilackog pokretaimalo pravo i u strategijsko-politickom pogledu. Kadase Osvobodilna fronta posle trenutnog opadanja svog prvogklasicnog i za celu Sloveniju maticnog poleta borila u Ljubljanskojprovinciji protiv neprijateljskog pritiska na novi razmah,ona је vec izazvala polet u Primorskoj, Gorenjskoj iStajerskoj. Slovenacke zemlje, koje su dotad bile samo izvesnarezerva, razvile su masovnu oslobodilacku borbu. Vec zimi1942-43. i u rano prolece 1943. Primorsku i Gorenjsku zahvatioје masovni pokret slican prvom klasicnom pokretu u Ljubljanskojprovinciji. 15 U isto vreme је Stajerska savladala posle-15U Slovenskom primorju od decembra 1942. do aprila 1943. godineodlazi u partizane oko 1500 lica. Oko 890 osoba је zatim upuceno uprve cetiri slovenacke narodnooslobodilacke brigade i oko 90 u partizanskejedinice u Lici, а ostalim dobrovoljcima ojacane su primorskejedinice i obrazovane nove, prosirena је i mreza kurirskih stanica itd.(Tone Ferenc: Primoтska ртеd vseljudsko vstajo, 1943. Juznoprimoтskiodтed in GтegoтCiCeva Ъrigada, LjuЬljana 1983, str. 195-263, u daljnjemtekst-u - Ferenc: Primoтska ртеd vseljudsko vstajo, 1943;)U zimu 1942-1943. godine masovno odlaze u partizane i mladici izGorenjske, posto је prethodno nemacki okupator bezuspesno pokиSao daih mobilizuje u nemacku drzavnu sluzbu i nemacku vojsku. 1 iz Gorenjskeје jedan deo dobrovoljaca upucen u Dolenjsku i Notranjsku, аdrugim delom ojai!ane su gorenjske partizanske jedinice i osnovanenove jedinice.DVE GODINE OSVOBODILNE FRONTE·. ISTORIJAT 255dice strahovitog nemackog pritiska i usla u fazu poleta. Ujednoје Osvobodilna fronta u Koruskoj uspostavila svoja prva politickai vojna uporiSta. 16OsloЪodilaCki pokret prodro је dиboko и nemackи pozadinи.U Primorskoj је partizanska mobilizacija bila izvrsenadokraja. Vodstva belogardista i mihailovicevaca morala su priznatida su zadocnila i "propustila povciljan trenutak". Partizanskamobilizacija u Gorenjskoj i Stajerskoj ёvrsto se suprotstavilanemaёkoj mobilizaciji slovenackih mШeva i mladicai na opste zadovoljstvo uvecala partizanske jedinice. Ujednoје u slovenacke udarne brigade росео i nov priliv iz Gorenjskei Stajerske. ·Sem u LjuЬljanskoj provinciji, bela garda nigde drugdenije mogla da pusti masovnog korena. Narodne mase su jedinstvenoisle za svojom Osvobodilnom frontom. Bas zato su sebelogardisticki agenti u Gorenjskoj i Stajerskoj na zapovestsvojih ljuЬljanskih glavesina utoliko revnosnije dali na otvorenugestapovsku rabotu i zadovoljno prihvatili da iцl Gestaponeposredno diriguje sve njihove postupke.Kada se fa8izam и p1·olece 1943. na8ao и opstoj defanzivi,otvoтio se peti period razvoja Osvobodilne fronte, period opstegpoleta oslobodilackog pokreta. Polet и Primorskoj, Gorenjskoji Stajerskoj slio se sa novim poletom и LjиЪljanskoj provincijikoji је росео da raste иz istovremeno naglo raspadanje ЪelogardistiCkihredova. ·Savetovanje aktivista Osvobodilne fronte iz LjuЬljanskeprovincije, koje је Izvrsni odbor Osvobodilne fronte sazvao оdvogodisnjici Osvobodilne fronte, 17 иcvrstilo је jedinstvo osnivackihgrupa Osvobodilne fronte na samom pocetku novog16U Koruskoj severno od Karavanki narodnooslobodilai!ki pokretse razvijao u otezanim uslovima, posebno posle nacistii!kog progonstvahiljadu nacionalno svesnih Slovenaca u nemacke logore sredinom aprila1943. godine. Uprkos toga pokret је vec 1942. pustio prve korenekoje su nacisti hteli da zatru u krvi (sudska rasprava u Celovcu iz aprila1943. godine i poguЬljenje 13 Slovenaca iz Sela u Koruskoj).17Izvrsni odbor OF od 28. do 30. · aprila 1943. godine u Pugleduu Kocevskom Rogu odrzao је prvi zbor aktivista OF na kojem su ucestvovaliaktivisti OF iz Dolenjske i Notranjske. Na ovom zboru razmatranaје pre svega lzjava о jedinstvu Osvobodilne fronte koju su usvojileosnivacke grupe OF 1. marta 1943. u Polhogradskim Dolomitima("Dolomitska izjava"). Na zboru је podneo izvestaj i Boris Кidric, i to оOsvobodilnoj Fronti, Zvezi slovenske mladine /SaveZli slovenacke omladine/i Slovenski protifasisticni zenski zvezi /Slovenackom antifasistickomsavezu zenaf. (Dokumenti ljudske тevolucije v Sloveniji, VI,dok. 9 i 118.)