Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

186 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, П, 1942Kada su se letos Raine:Г, GraziolP i nemacki, i italijanskigenerali dogovorili о ofanzivi protiv slovenacke partizanskevojske, morali su sv01n planu dati, а stvarno su mu i dali,jasan cilj: potpunu likvidaciju slovenackih partizanskih ceta. 4godila politicke organizacije narodnooslobodilackog pokreta ri.a terenu,а posebno civilno stanovnistvo. Naime, italijanska vojska popalila јеmnoga sela, pobila nekoliko stotina civila i vise hiljada sprovela ukoncentracione logore. · Ofanziva је omogucila i razmah naol11Zanih odeljenjabele garde.Rukovodstvo narodnooslobodilackog pokreta је za vreme ofanzive boravilou Kocevskom Rogu, zatim nedelju dana u podzemnom b'unkeru,а nakon toga se 25. avgusta sudarilo sa italijanskom vojskom i razbilose na dva dela. Prvi deo s Kardeljem је preko Suhe krajine otisaona Podlipoglav, а dlLigi је s Кidricem ostao u Kocevskom Rogudo 21. septembra, kada је takode otisao na Podlipoglav. Кidricevagrupa је u Kocevskom Rogu organizovala vojnu i politicku aktivnostprotiv belogardistickih naoruzanih odeljenja koja su u to vreme nastala.Napisala је tri broja Slovenskog ·porocevalca, а Кidric је na Podsteni::-amaodrzao i konferenciju sa dolenjskim aktivistima OF. (Kocbek:TovariSija, str. 111--'-172; Fajfar: OdloCitev, str. 111-1ЗО; Ivan Macek­-Matija: Spomini, LjuЬljana 1981, str. 147-166, u daljnjem tekstu-Macek:Spomini; Zbornik NOV, VI/З, dok. 1ЗО, nap. 4. i prilog br. 1 -Dnevnik Glavne komande slovenskih partizanskih ceta od 1. avgustado 16. oktobra 1942.)Kada је 26. septembra Кidriceva grupa stigla na Podlipoglav, tu seponovo okupilo rukovodstvo narodnooslobodilackog pokreta i 1. oktobraiz\rrsilo reorganizaciju Glavne komande slovenackih partizanskihceta, ciji politicki komesar opet postaje Boris Кidric (Dokumen~ti ljudske revolucije v Sloveniji, III, dok. 12З), i donelo odluku о prelaskunarodnooslobodilaCkog pokreta u odlucnu politicku i vojnu ofanzivuradi otklanjanja nepovoljnih posledica velike italijanske ofanzive. ZatimKardelj 12. oktobra odlazi u LjuЬljanu, gde ostaje dva meseca,а posle sest dana krece za njim i КidriC, koji u LjuЬljani ostajemesec dana. Drugi clanovi rukovodeeih organa odlaze u PolhogradskeDolomite, gde ostaju do aprila 194З. (Dokumenti ljudske revolucije vSloveniji, III, dok. 145, nap. 4 i 21, dok. 167, nap. З i 8; Jesen 1942,dok. 1, З i З1; Kocbek: Tovarisija, str. 215-2З5; Fajfar: OdloCitev, str.1З5-1З7 i 157-179.) .2Dr Friedrich Rainer (190З-1947), jedan od najgorih koruskihnacista, od novembra 1941. pokrajinski vod ilacisticke stranke za Korusku,od decembra 1941. sef civilne uprave za Gorenjsku i MeZiskudolinu, а od septembra 194З. vrhovni komesar operacione zone "Jadranskoprimorje" u Тrstu; posle rata saveznici ga 1З. XII 1947. predajujugoslovenskim vlastima -i vojni sud u LjuЬljani .ga 19. VII 1947. godineosuduje na smrt; smrtna kazna је izvrsena.4Emilio Grazioli (1899- ), pokrajinski vod fasisticke strankeza Тrento, od 19З6. godine na istoj funkciji u Тrstu, а od aprila 1941. dojuna 194З. civilni, odnosno visoki komesar za LjuЬljansku pokrajinu;od juna do avgusta 1943. је prefekt u Kataniji na Siciliji i od · jeseni1943. godine prefekt (sef pokrajine) ц Bergamu.' Do sada su poznata dva sastanka nemackih i italijanskih funkcionerana kojima su se dogovarali о uskladivanju svojih operacija.Prvi је odrzan u Celovcu 2. i .З. jUla 1942. i na njemu su ucestvovaliVELIКA PARТIZANSКA POBEDA 187Da је tako doista bilo, pokazuju, izmedu ostaloga, ove cinjenice:_1) izvanredno veliki broj odabranih vojnika sa kojima suokupatori poceli ofanzivu (ucestvovalo је 60 000 Italijana i20 000 Nemaca); 2) snazno naoruzanje njihovih ofanzivnih snaga(avijacija, tenkovi, artiljerija, motorizovane jedinice, najmodernijeautomatsko orиZje); 3) nacin njihove ofanzive (podela celo~kupnog ofanzivnog podrucja na sektore, koje su velike ofanzivnesnage postepeno i sistematski opkoljavale i pret~aZivale), i 4)okupatorska propaganda u toku i posle ofanzive koja је rev:­nosno uveravala da su "partizani unisteni".ViSe по dvomesecna ofanziva nije svoj glavni cilj - U'J'I.iStenjeslovenacke partizanske vojske - ni и сети postigla.Naprotiv, partizanska vojska iza.Sla је iz ofanzive moтalno,organizaciono i taktiёki јаса - prekaljena i obogacena strategijskim,taktickim, oтganizacionim i politickim iskustvima.А iz sveg toga sledi da se nemacko-italijanska ofanzivapretvorila и izrazit poraz okupatora, и veliku partizarц;kupobedu.Da Ьismo partizansku pobedu nad udruzenom nemacko­-italijanskom ofanzivom potpuno okarakterisali moramo posebnoistaci i sledece cinjenice:1) Uprkos ogromne nadmocnosti neprijatelja, kako u pogledubroja, tako u pogledu oruzja, odnos izmedu fa8istickihi partizanskih guЬitaka nedvosmisleno govori u korist partizana(2000 mrtvih i ranjenih Italijana, 500 mrtvih i ranjenih Nemaca,360 mrtvih, ranjenih i nestalih partizana). _2) Taktika slovenacke partizanske vojske је potpuno uspela.Ratni izvestaj Vrhovnog staba s pravom је konstatovao:"Ogorcen otpor koji su partizanski odredi prиZili u Notranjsk~jzadao је neprijatelju veoma teske guЬitke i Ьitno zadrzao brzlnukojom је neprijatelj nameravao da prosiri ofanzivu nadr.uge predele tako~ane LjuЬljans!ke provincije. Taktika odstupanjau manjim grupaшa u Kocevskoj paralizovala је gotovoGraztoli dr Rainer visi rukovodilac SS i policije u 18. vojnom okruzjuSS 'general E~n Rosener i komandant redarske policije za alp.;ske pokrajine general-major Brenner. Drugi sastanak odrZaп је 12.jula u LjuЬljani uz ucesce komandanta 11. armijskog korpusa generalaMaria Rob~ttija s i:lanovima njegove komande i nemaCkih policij8kihgenerala Rosenera i Brennera (ZЪornik NOV, VI/3, dok. 169).NemaCki okupator је na Нimmlerovu zapovest i ро njegoviпi uputstvimaod 25. juna 1942. svoju ofanzivnu operaciju protiv partizana u Gorenjskojsprovodio od sredine jUla do druge polovine septembra 1942.godine. U toj operaciji tesko su pogodene · izvesne partizanske jedinice, аmnogi zlo~ ucinjeni su i nad civilnim · stanovniStvom (spaljivanje celihsela, streljanje talaca itd.).