Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

~08 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, П, 1943U prvom periodu Osvobodilne fronte bili su stvoreni osnovnicentri oslobodilackog pokreta. Ujedno smo · izvrsili osnovnetehnicke i ostale pripreme za buducu masovnu i orиZanu ak-. ciju protiv okupatora.Drugi period је period izmedu fasistickog napada na SovjetskiSavez i oslobodenja dela slovenacke teritorije u prolece1942. godine. . .Bitna је za ovaj period, prvo, cinjenica da је oslobodilackipokret doЬio masovan razmah i, drugo, cinjenica da sepojavio slovenacki partizan, to jest da је slovenacki covekросео da se Ьori sa puskom u ruci protiv stranog okupatora.Unutrasnji neprijatelji slovenackog naroda _cesto su prebacivaliOsvobodilnoj fronti . da је pocela partizanski pokrettek onda kada је Nemacka napala Sovjetski Savez. Da,drugovi, to је istina. Ako smo hteli da zapocnemo oru.Zanuborbu protiv okupatora, morali smo imati moralnu podrsku imaterijlnu mogucnost za takvu borbu. Svesni da viSe nije dalekovreme kada се fasisticka Nemacka napasti Sovjetski Savez,da, prema tome, vise nije daleko vreme kada се namЬоrЬа Crvene armije dati moralnu i materijalnu podlogu zanasu sopstvenu oru.Zanu borbu, svesni toga, spremali smo sopstvenuvojnu akciju. Ali sama neposredna vojna akcija moglaје da nastupi tek kada su armije Sovjetskog Saveza poceleda se bore protiv nemackog fasistickog osvajaca, da ga u­nistavaju i daju svim ugnjetenim narodima cvrst podstrek zanjihovu sopstvenu borbu, to jest pocetkom nemacko-sovjetskograta. Prigovor da smo poceli oruzani otpor tek na pocetkunemacko-sovjetskog rata, pretvara se, prema tome, usvoju suprotnost i tuce - ne nas, ·nego lЏevetnike i unutra8nje!Ileprijatelje naSeg naroda. ItZ takvog prigovora sledinaime to, i samo to, da је So_vjetski Savez Ьiо onaj cinilackoji је omogucio postanak, rastenje i pobedu nase Narodnooslobodilackevojske, koji nam је omogucio definitivan obracunsa nasim najgorim neprijateljem, sa nemackim fasistickimimperijalizmom.U svom drugom periodu, u periodu masovnog poleta oslobodilackogpokreta i istupanja slovenackih partizana moralaје Osvobodilna fronta voditi ostru politicku borbu protiv najrazlicitijihpokuSaja reakcije.Reakcija јеtada zanemela pred borbenim nacionalnim jedinstvomkoje se suprotstavilo okupatoru. IzdajniCka kakva~е Ь~а, on_?- nije verovala ~ sn~ge sopstvenog naroda i za nju]е bilo nesto neverovatno 1 necuveno kada је taj narod kojiје ona decenijama i stolecima vaspitavala u sluganstvu, 'aigaol ]______ GOVOR NA SKUPSTINI DELEGATA SLOVENACKOG NARODA 309gla~, digao pesnicu_~- P?Sao u borbu protiv okupatora. Ali seprotivnarodna reakC1]a 1pak brzo snasla. Prvi njen pokusajЬiо је pokusaj da razЬije borpeno jedinstvo slovenackih narodnihmasa. Ona је pokusala da ga razЬije sejuci razdor uvezi sa najrazlicitijim pitanjima, u prvom redu u vezi sa pitanjemneodlozne ort1Zane akcije.Vi se secate kako је tada · reakcija tvrdila da је neodloznaoru.Zana akcija preuranjena, da od · nas traZi suvise zrtava~а stvarno na~osi stetu. sl,?venackoj naciji. Razvoj naseg oru~zanog otpora 1 oslobodilackog pokreta dokazuje. da је istinasuprotno od onoga sto је tvrdila reakcija. I ne samo to! Razvoj';'laseg . oru.Zanog. _otpor~ i. oslobodilackog pokreta dokazuje da]е ta 1sta reakc1]a ko]a ]е nekad brЬljala о· stetnosti orиZaneakcije i о zrtvama koje uzrokuje oruzana akcija, da је ta ista:eakcija nesto docnije digla pusku protiv sopstvene hacije, sto]е prouzrokovalo najvise zrtava i najviSe stete za sloveшackun.~~Ф~: Re_akciji koja је b~Ьljala о preuranjenoj oruzanoj ak­C1]1 Ш]е bilo stalo do sudbme slovenacke nacije, do zrtava dopopaljenih slovenackih domova. Reakcija је samo brinul~ zasvoju vlast. Protivnarodna reakcija istupila је protiv orиZaneakcije slovenacke nacije samo zato sto se bojala sopstvenognaoruzanog naroda. Drugi metod kojim је reakcija pokusalada razЬije jedinstvo oslobodilackog pokreta bili su takozvaniplanovi za buducnost koje su razliciti politicki spekulanti htelida unesu u oslobodilacki pokret. Tada, drugovi, nismo imalivremena da pravimo planove za buducnost. Tada је bilo recisamo о jednom pitanju, naime о pitanju kako da se nacijasacuva od propasti i suprotstavi okupatoru. Tadai§nji stvara~oci planova za buducnost bili su nalik na domacina koji, kadamu gori kuca, razmiSlja о tome kako се urediti novu kucu -umesto da gasi pozar. Pitanje planova za buducnost predstavljaloје u svojoj sustini pokusaj da se u Osvobodilnu frontuunese papirnata diskusija i da se tako Osvobodilna frontapretvori iz borbenog opstenarodnog pokreta u diskusioni klubkoji nije opasan ni za koga, ni za Ьivse vlastodrsce, ni za okupatora.Treci me~od kojim је. reakcija nastojala da razЬije jedinst":oO~vob~~ilne frш;te bila su dubokoumna proricanja da сеsVI ош ko]1 saradu]u sa · Komunistickom partijom dozivetisud!Ьinu Kerenskoga. Cinjenica da danas u Izvrsnom odibor-upostoji najtesnje jedinstvo i da su u Izvrsnoni odboru ne sa­~o k~m~ti nego i ~govi. iz osta~ grupa - najodlucnije]е ob]ektivno opoVl"lgnuce. sv1h proncanja о sudblni Keren­~koga. ~ r~~cio;na~og iЬrЬljanja о sudJЬini Kerenskoga, kojuсе toboze doz1veti sVI saradnici Komunisticke partije, nije se