Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

32 BORIS КIDRIC, SAВRANA DBLA, П, 1941veooj snazi .i sjaju nego bilo kada r.anije. Objav1jene mere predstavljajuprva obeleZ.ja nove ·SlovenaCke vlasti 2 koja se rastu­Cim .autortttetom javlja и 0SJVoЬodi1nod fronti.Као drugo, te mere predstavljaju promisljen odgovor celokupnogslovenackog naroda na zaslepljerio delovanje nasih nacionalndhugnjetaea, а poseЬno na nervozne mere koje su italijanэlciolropatori predtizeli u LjuЬlj.anskoj prov.inciji. 3 Ako su poostrenemere u LjuЬljanskoj provtnciji :izraz velikog skripcau kojem se nalatze f.a.Sisticke v1asti, onda mere SNOO [Slovenskognarodnoosvobodilnog odbora] predstavljaju logicnu posledicusnage OsvoOOdd.Ine fronrte i kao ta!kve prirodan odgovorna izazov.Т:rесе, te mere su izraz cinjenice da је medu SloiVencimavec po.dignUJt opsti nacionami nЮral, s·to posebno raduje. Konstitu.i:sa:njeSNOO izvrSeno ае m vreme iГaspadanja poslednjihita.li.jaJI1Skih :rezer·vi medu Slovenc.ima, naime, u vreme kadasu 2Jbog ;poviSenog .nacionalno-mora1nog .Ьarometra ~ Konzultemorali da is.rtupe njeni duhovni vode li narodni izdajnici Na-ZNACAJ OSNIVANJA SNOO 1 NJEGOVIН МВRА 33t1aCen u Pucelj, 4 tako da okrnjena KoDZ~ulta dalnas predstavJ.ja. samo jos bledu ·sldku opasnosti ik:oja nam је pretila gnusnommoгalnom ;paralizom, naim.e ve8tim ,propagiranjem italo:fi1Sitva.Cetvгto, rt:e mere predstav1jaju poziv na s1дvenaCК:u nacionalnudisciplinu. Ne sme da .Ьude nijednog clana Osvobodilnefronte koji ne .Ьi 'Ьiо svestan da је danasnjem .Ьorbenom Slovencupotreban nov, strogo discip]dinovan stiJl Zivota. Тrе.Ьа da budemosvesni da smisa:o ,tih mera ne leZi. samo u potkornosti, цk:olikose to tice organizacionog obima Osvobodilne fronte, nego upoЧpun.o .novom, osmiSljerюm i d:i.sciplinovan~m nacinu celokupnogzivota, i to u svakog Siovenca.Slovenci! U duihu mera SNOO o:rganШujmo svoju iЬor:Ьu isvoj narodni Zivot!"Porr.en osnovanja SNOO in njegovihukrepov", Dokumenti Zjudske тevolucije vSloveniji, I, dok. 46, str. 124-125.,,proglasava se Slovenskim narodnoosvobodilnim odborom, tj. vrhovnimpredstavnikom i organom vlasti slovenackog naroda i donosi spomenиteodluke, koje predstavljajи prve odlиke narodne vlasti и Sloveniji. Upиtstvaza njihovo sprovodenje (vetovatno ih је sacinio Boris Кidric) Izvrsniodbor OF objavljиje и Slovenskom poтocevalcu, П, br. 19, od 1.oktobra 1941 (Dokumenti ljudske тevolucije v Sloveniji, I, dok. 1; Dokumentiо тazvoju ljudske oЫasti v Slweniji. Prikupio i uredio dr MaksoSnuderl, LjuЬljana 1952, dok. 2-8, и daljnjem tkstu - Snиderl:Dokumenti). Osvobodilna fronta kao masovna politicka organizacija isvenarodni pokret slovenackog naroda и kasno leto 1941. godine vecpocinje da postaje i narodna vlast. Funkcije narodne vlasti vrsili sиodbori OF, i to od terenskih do Vrhovnog plenиma OF, odnosno Slovenackognarodnooslobodilackog odbora i Izvrsnog odbora OF.2U tom clanku prvi риt је иpotreЬljen izraz "vlast", koji se zatimkao "narodna vlast" иopste afirmisao i to ne samo и tokи narodnooslobodilackeborbe nego i posle rata.3Zbog stalno rastuceg narodnooslobodilackog pokreta visoki komesarza LjиЬljansku provincijи Emilio Grazioli 11. septembra 1941.izdao је naredbи br. 67. Njome иvodi preki sиd i smrtnи kaznи zasve koji krijи oruZje, revolиciOnarni materijal ili na bilo koji druginacin dеlији protiv italijanskih vojnih i civilnih vlasti. (ZЪoтnik dok'ILmentovin podatkw о naтodnoosvobodilni . vojni jugoslwanskih naтodo'IJ,VI, knj. 1, ВотЬе v Slovenij'i, 1941 fиpor. Zboтnik dokumenata ipodataka о naтodnooslobodilackom тatu jugoslwenskih naтoda, VI, knj.1, Вотъе и Slweniji 1941, Vojnoistorijski institut, Beograd 1952/, VojnozgodovinskiinStitut Jиgoslovanske ljиdske armade i InStitиt za zgodovinodelavskega gi:banja v LjиЬljani, InStitut za zgodovino delavskegagibanja, LjиЬljana 1965z, dok. 158, и daljhjem tekstu - ZЪoтnik NOV ..)• Dr. Marko Natlacen i Ivan Рисеlј istupili sи iz Saveta (Кonzиlta)17, odnosno 18. septembra 1941 (posle njih uskoro istupa i МilkoPirkmajer). Као uzrok svog istupanja dr Natlacen i Pucelj и pism.imВ.Graziolijи navode ostre mere koje italijanski okupator preduzima protivcivilnog stanovnistva. Stvarni иzroci njihovog istupanja bili sи drugi:saradnja Ьivsih rukovodecih politicara sa okupatorom stvarala је jиgoslovenskojizbeglickoj vladi poteskoce, а, na drugoj strani, vee supocele da se иdruZujи snage koje sи Ьile neprijateljske narodnooslobodilackompokretu pod vodstvom KPS.3 Boris Кidril!, 11