Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

248 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, П, 1943Petokolonaska reakcija, kojoj sи stajali na се1и Natlacen,Ehrlich 3 , Рисеlј i drugi izdajnici prokletog imena, nastojalaје da zakoci oslobodilacki pokret medи srednjim slojevima.Zato је OsvoЬodilnи frontu prikazivala kao izrazito komиnistikutvorevinи, а sve saradnike Komunisticke partije Slovenijekao ljиde kojima се Komunisticka partija Slovenije pripremitisиdbinи Kerenskoga. Petokolonaska reakcija htela је d,a jedinstvooslobodilacke borbe razblje raspaljivanjem klasne borbe.Komunisticka partija Slovenije је taj pokиsaj sprecila, jer јеnemilosrdno razgolitila njene namere i njeno izdajstvo, иdesetostrиcilasvoje napore za borbeno nacionalno jedinstvo, а svojimsaradnicima и Osvobodilnoj fronti fakticnim primerom na svakomkorakи dokazivala svojи lojalnost. · ·Тreci metod kojim sи protivnarodni elementi pokusali dapodrivajи Osvobodilnи frontu bila је agitacija za Drazи Mihailovica.То је bilo onda kada Mihailovicevi zlocini jos nisи bilipoznati slovenackom narodи i kada је Мihailovic jos и mnogimmestima Slovenije Ьiо smatran za narodnog junaka. Bilo је to иkasnи jesen 1941. godine. Osvobodilna fronta је tada organizovalamasovnи politicku ЬоrЬи da raskrinka Mihailovica i namerekoje sи sa njime imali protivnarodni Ьivsi vlastodrzci. 4 Slovenackinarod је иbrzo jednodиsno osиdio Mihailovicevo izdajstvo.Mihailovicevi pokusaji da и Sloveniji stvori svoje odrede zalosnosи propali. Cestiti slovenacki oficiri odbili sи Mihailovica iopredelili se· za OsvobodiL11.и frontu. Okupatori sи ih zato poslaliи konfinacijи. 5 :мihailovieevdm agentima тај оrи Karelи Novaku,De!Ьeiljailro 6 , Voon.aru?, Ste!rini5i 8 i drugim izdajmcima, koji sи3Dr Lambert Ehrlich (1878-1942), sve5tenik i profesor Geoloskogfakulteta u LjuЬljani, vod ultraklerikalnog Ak:ademskog kluba "Straza",okupljenog oko lista Straia v viharju, koji se zalagao za savez srednjoevropskihdrzava protiv nacisticke Nemacke i boljsevickog SovjetskogSaveza, а i za fasistiCko korporativno uredenje. ZЬog saradnjesa okupatorom Bezbednosnoobavestajna sluzba OF justificirala је drEhrlicha 26. maja 1942. u LjuЬljani. (Dokumenti ljudske revolucije vSloveniji, П, dok. 54; Saje: Belogardizem, str. 129-145.) .4Vid. Кidricev izvestaj "Кratak prikaz razvitka OsvobodilD.e frontei sada5nja politicka situacija u Sloveniji", iz 1944. godine, u ·treeojknjizi. .5Italijanski okupator је u martu 1942. godine u LjuЬljanskoj pokrajinipohapsio i transportovao u koncentracioni logor Gonars u Fur­Janiji oko 1120 oficira i podoficira jugoslovenske kraljevske vojske (Ferenc:Okupatorjeve racije, str. 197-198).6Janko Debeljak (1894-), oficir jugoslovenske kraljevske vojske,iz koje је iskljucen ZЬog kriminala; godine 1942-1943. cetnickizastupnik . za Dolenjsku, osnivac belogardistickih odeljenja u Dolenjskoj,zatim glavna veza izmedu bele garde i italijanskog okupatora; 1944.godine voda goriCke, ра postojnske grupe primorskih domobrana, ujesen 1944. koman.dant З. bataljona, u prolece 1945. zamenik komandanta,·,'DVE GODINE OSVOBODILNE FRONTE. ISTORIJAT 249.pljunuli na svojи oficirsku i patriotsku cast, poslo је za rukomda organizujи bedne bande "redovne jиgoslovenske vojske" tekgodinи dana docnije, posle ofanzive 60000 Italijana i 20000 Nemaca.Sada sи okиpatori bili oni koji sи za "redovnи jиgoslovenskuvojsku" prividno mobilisali najzaostalije elemente иnarodи.. "Redovna jиgoslovenska vojska" Draze Mihailovicadobila је и Sloveniji ime "Milizia Volontaria Anticomunista". 9Та "vojska" koja mиci svesne Slovence, pali slovenaCke domovei silиje slovenacke zene ро naredenjи svojih italijanskih komandanatadozivljava danas istи sиdЬinи · kao okupatorske armije:n.ји sve dиЬlје razjeda demoralizacija. Njeni pripadnici - zavedenii prinиdno mobilisani - иvidajи da је stvar njihovihizdajnickih glavesina izguЬljena stvar.Borba kоји је krajem 1941. i pocetkom ·1942. Osvobodilnafronta politicki vodila protiv Mihailovicevih иticaja и Slovenijiotvorila је и slovenackom narodи n.iz pitanja i zahtevalada ih Osvobodilna fronta rascisti. Та borba је, s jedne strane,raskrinkala velikosrpske hegemonisticke tendencije и londonskojjиgoslovenskoj vladi, а, s druge strane, objasnila slovenackimnarodnim masama da се se sloveшicka reakcija resitii na krajnji separatizam, i na razne habzburgovske srednjoevropskekoncepcije ako јој to samo Ьиdе dopиstala medиnarodnai unиtrasnja politicka situacija. Plod te borbe bila јеа zatim komandant 1. udarnog puka primorskih domobrana; uo~i oslobodenjabeZi u inostranstvo. (Saje: Belogardizem, str. 265; Boris Мlakar,DomoЪranstvo na Primorskem 1943-1945, LjuЬljana 1982, str. 82,108. i 219.)' Pavle Vosnar Vidmar (1902-1943), oficir jugdslovensl}e kraljevskevojske, komandant Sokolske legije, od avgusta 1942. komandant belogardistickebaze u SentjoStu . iznad Vrhnike i 1. bataljona М:V АС uRovtama, u leto 1943. godine komandant 1. bataljona centralnog cetniCkogodreda; uhvacen u Grcaricama i 11. oktobra 1943, na sudskojrasp1-avi odrzanoj u Kocevju, osuden na smrt (Saje: Belogardizem,. str.584, 608-609; Ar.blv IZDG, f. 6, sasluiianje Vosnara u Kocevju).• Marjan Sternisa Priblna (1912-1943), zandarmerijski porucnik,od maja 1942. do marta 1943. vod cetnicke obavestajne slиZbe u Ljubljani,komandant tzv. Stajerskog cetniCkog odreda, а zatim 4. bataljonacentralnog cetniCkog odreda, poverenik italijanskog okupatora; uhvacenu Grcaricama i 11. oktobra 1943. na sudskoj raspravi odrzanoj u Kocevjuosuden na smrt (Saje: Belogardizem, str .. 490, 584 i 608; ArblvIZDG, f. 6, saslusanje Sternise u Kocevju).' Sredinom maja 1943. godine u Dolenjskoj i Notranjskoj se nalazioveei broj belogardista, а pored dva belogardistiCka bataljona i 107seoskih strэ.Za, koje је italijanski okupator nazivao "formazione Мiliziavolontaria anticomunista" (Odeljenje antikomunisticke dobrovoljne mi.,­licije), ukupno 6132 naorиZana belogardista. (Saje: Belogardizem, str.531; spiskovi baza i jedinica М:VАС, njihovih komandanata, italijanskihoficira za vezu i brojno stanje nalaze se u Arblvu IZDG, it. arblv.)