Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

З4 BORIS КIDRIC, SAВRANA DBLA, II, 1941ZA PRAVILNO SPROVODENJE LINIJEOSVOBODILNE FRONTE* .Neo,sporna .је ёinjerui.ca. da ае OsvoЬodiJna fron.ta pobedonosnoprodr:Ja u Sllovenaili :na.rod. Ali ј7 isto ·tako ·~t~ da o:­ganizaciona mreza i aktivnost OsvoЬodilne fronte JOS ~aost~з.uza njenim politickim uticaj:m, u cemu se ь:z sumnJ~ .. kriзeООЈЬЦјаn !Iledo.staltak, k,ojti. mo~e ~ P?s~e utolik. opasnlJ_ilv :u~.­l:illro su bes i spletДre doma.ce !LzdaJru.бke reakcl)e zagriZeшp ..ОШn S'tvar ovako гaSCJantmo, o.dmah nam posll;ade jasno da јеpravi1no sprovodende 1in1je Os.voiЬodi1ne .fronte !i.zvanredno vazanposao, od kojeg zavisi sav daljnji razvitak oslobodilacke borbe,slovena&og naro,da.Sta је o&nov.ni zadatak OsvoЬodilne fronte?Osno:vni zadata,k OsvoЬodiJJne fronte ]este: dopтineti svesto је- и slovenackoj moci da se slo~i n_emf!'c~i ~ itf!lija~ki fasizam,postici nacionalno osloboden3e ~ щed~n3en1e sv~h Slovenaca.Ako је ovo osnoiVIli zad:atak OsvoЬodiJJne fronte, onda јеjl8!sno da u Osvo.Ьo,dilnu frontu ~daJ:i:u svti k~j.i ~осе da ~mog:nu u borЬi za riacionalno oslobodenJe. Odb1]an]e ma koзega 1sektaski odnos prema ma kojemu koji је spreman da podupreoslobodilacku borbu, а nema za sobom nacionalnih grehova, ne~prostivaје greska. Misljenje _da је Osvobodilna fronta san:oJe~­Ca.r!Sika fo.rmacija dili da Ьi to morala da Ьude. ~Ьа naзosmgeosuddsti. Ovakvo miSljenje ide nar.uku kileveiJa.n]U 1 spletkarenJUrarzm.ih rea:kcionara i njihovih centara, koji iЬi hte1i da sp:r~eujedinjenje svih pozitiv;nih slovena.Okih snaga u borЬi protьvnemackih i italijanskih okupatora. ·Odnos komunista prema sv.iffi aik!ti:v:i!Sitima i pripadnicimaQsvo.Ьodilne fro:nte treЬa da bud.e tpuno zagaranrtovana; svaki koleЬ1jivacili politi.Cki ava.ruturist ikoji bude otpa.o /uklonice jedino samogseiЬe u .interesu borbene stv.ard Os'VO.Ьodilne fronte, а Fr0ll1-ti эvojim otpadanjem neee I1:'i!rnaiO na&kocliJt.i. Na taj nacin izvrsicemoi prirodnu selekcilju, ods!tranivsi s1jam koji је u Osvo­ЬodiJJnu frontu do8ao isik1juCivo dz konjUJnJkitu:rli!srickih ra.z.logai kojem је fakticna borba mrska. Sto se tice sreskih i visih od­Ьora OsvoЬodilne fronrte, njih treЬa da :sacmjavaju, s jedne strane,boтbeni Slovenci koji neposredno ne pripadaju nije!idnojgrupi, а, s druge -- predstavnici onih grupa koje na doticnomterenu imaJu srvaje organizacije Ш 1jude.'Thl i tamo na.Si su drugovi zanemaxili .poiliti.Okii rad i osnivanjeOsvobodilne fronte, ра se posvetili iskljucivo partizanstvu.Ovakvo sektasko potcenjivanje Osvobodilne fronte јеkraj~nje opasno, а partizanskom pokretu preti gubltkom zaleda.Sta treЬa da rade odЪo.rD. OsvoЬodilne fronte? 2 ТrеЬа dapri.premaju politiCke sastanke 1na svom terenu, da organirojuodla.Zenje u partizane, da prikurpljaju s!I"edstva !za OsloЬoclillacki' Verovatno је и vezi sa tim delom clanka i poziv "Organizujmoterenske odЬore OF", objavljen u Stovengkom porocevatcu od 13. septembra1941. godine. Zadatak osnivanja odЬora OF utvrdio је i EdvardKardelj u svom clanku "Za OsvoЬodilno fronto slovenskega naroda",objavljenom и Detu, broj 2, krajem avgusta 1941. godine.2u ovom Кidricevom clanku prvi риt se naЬrajaju opsti zadaciodЬora OsvoЬodilne fronte koje је posle odredenog vremena detaljnijeopredelio. Organizacija Osvobodilne fronte ustanovljena је vec uleto 1941. godine. Najvisi organ је Vrhovni plenum OF sacinjen od predstavnikagrиpa koje sи sastavljale OF. Vrhovni plenum OF na svomzasedanju izaЬrao је petoclani Izvrsni odЬor OF. U okruzima, kojih иleto 1941. godine ima petnaest, postojali sи okruZni, u rajonima - rajonski,а u selima ierenski odЬori OF. U gradovima su za pojedinegrane delatnosti (npr. lekara, trgovaca, bankarskih slиzbenika itd.) osnovanimaticni odbori OF.