Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

96 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 11, 1942slovenackoj narodnooslobodilackoj Ьorbl perspektiva potpunogi trajnog oslobodenja slovenackog naroda.Ne moze Ьiti nikakve sumnje da promena u drustvenom· rukovodst.vu slovenackog naroda daje slovenackom oslobodilackompokretu izrazito revo1ucionarno obelezje.Jedan od glavnih uzroka brzog sloma Jщ~oslavije jeste cinjenicasto su njeni protivnarodni rezimi dosledno otklanjalinjeno oslanjanje na Sovjetski Savez. А za slovenacku oslobodilackuborbu је karakteristicno da se Osvobodilna fronta slovenackognaroda, kao ovaplocenje borbenog jedinstva slovenackihna1·odnih masa, izjasnila za iskljucivo oslanjanje na stubantifasisticke i antiimperijalisticke borbe, na Sovjetski Savez.U tome је garancija da је vec prvi korak slovenacke narodnerevolucije uzeo dosledno antiimperijalisticki pravac, kojiје ibltan USilov za oslobodenje, ujedinjenje i sa_,moopredeljenjemalog naroda.Ali svim ovim nisu jos iscrpeni znaci da se slovenackioslobodilacki pokret razvija u revolucionarno-demokratskompravcu.Osvobodilna fronta slovenackog naroda је vec danas, podokupacijom, dobila karakter vlasti. Takva vlast kakvu predstavljaOsvobodilna fronta jos nije postojala u Sloveniji. Onaје nikla pod najgorim terorom okupatora, u ogorcenoj borblprotiv nekadasnjih slovenac]Цh vlastodrzaca, а danas - petokolona8a.Izras1a је iz ЬогЬеnоg poleta slovenac·kih naro:dnihmasa. Njeno rodenje iz sirokog razmaha narodne inicijativenajrecitiji је dokaz njenog revolucionarnog karaktera. Bez razmaharevolucionarne narodne inicijative Osvobodilna frontane Ьi danas predstavljala elemente vlasti, · ma koliko dekretaobjavilo njeno rukovodstvo. А odluke Osvobodilne fronte sucrvena nit slovenacke nacionalne revolucije - bas zato sto suujedno i motiv, i odraz revolucionarne inicijative slovenackognaroda. 1 ·Катаktет slovenacke demokтatske тevolucije koja se таdаi тazvija jeste antiimpeтijalisticki, opstenaтodni, opstedemokтatski.Njeni ciljevi su: oslobodenje, ujedinjenje i samoopredeljenjeslovenackog naroda; demokтatske slobode slovenackog naтoda;svi oni ekonomski zahvati koji spadaju и okviт doslednedemokтatske тevolucije. А iz beskompromisne borbe za ostvarenjeovog cilja radace se, razume se, i uslovi za prerastanje' Misli na odlиke koje је 16. septembra 1941. doneo Slovenski narodnoosvobodilniodbor i na Odluku Izvrsnog odbora OF о eksproprijacijiimovine veleposednika strane nacionalnosti i domacih izdajnika od3. aprila 1942. godine.REVOLUCIONARNI RAZVITAК SLOVENACKOG NOP 97demokratske slovenacke revolucije u socija1no oslobodenje rad.:..nog naroda Slovenije. .c;?snovnu snagu тev~zи:ionaтnog demokтatskog тazvoja sloven~ckenaтodnooslobodtlacke ЬотЬе sacinjavaju pтoletaтijat sasvoзo!"' avangaтdom Komunistickom paтtijom Slot,enije i slov_enackenaтodne mase. Organizacioni i politicki izraz revolucюnarno?slovenacko~ ~arodnooslobodilackog pokreta jesteOsvobodйna fтonta, koJa Је u masovnom pogledu opstenarodnaoslobodilacka o~ganizacija slovenackog naroda, а u politickompogledu savez 1zmedu Komunisticke partije Slovenije i postenihi rodoljublvih slovenackih grupa, u prvom redu sokola ikatolika u Osvobodilnoj fronti.. Bitna karakteristika oslobodila~kog rata slovenackog narodaJeste to sto se on razvija pod hegemonijom proletarijata.Od p~t~nj~ da. li се prol~tarijat sacuvati tu hegemoniju Ш nece,zaV1s1 1 p1tanJe pobede Ш poraza Osvobodilne fronte а time ipitanj~ o~lo~ode~ja Ш neoslobodenja slovenackog nar~da. Anti-1~per1J~S~1cku 1 demokrat~ku slovenacku narodnu revoluciju~~su stavili u pokret "anacюnalni klasni motivi" proletarijata1li Komunisticke partije Slovenije kao njegove avangarde stoЬi petokolonasi hteli da јој podmetnu. Slovenacka naтod~ тevolucijaтazvija se ро logici i potтebl dosada8nje ЬотЬе za oslobodenje,ujedinjenje i samoopтedeljenje slovenackog naтoda.Ali da u unutrasnjoj drustvenoj logici takve borbe odlucujucuulogu igraju upravo klasni momenti, to је nepobltno dokazalaslovenacka peta kolona iz оЬа tradicionalna politicka taborakoja је iz reakcionarnih klasnih razloga presla na put izdaj~sopstvenog naroda, iako је Osvobodilna fronta :;,pstena:rodnioslobodilacki pokret. 2Zatvarati oci pred cinjenicama ove klasne logike znaciloЬi neoprostivo gresiti prema celokupnom narodu i suziti borbuprotiv pete kolone, koja је danas osnovna unutrasnja opasnostza slovenacki narod i uspeh njegove oslobodilacke borbe.Raskrinkava•ti i tuci petu kolonu iila s·vakom njenom ko!Гaku.to је zadatak koji се pratiti celolropnu slovenacku osloЬodilaCkuborbu- isto onako kao sto се za celo vreme njenog razvojaostajati zadatak budenja revolucionarne inicijative slovenac-Na zahtev predstavnika Draze Мihailovica za Slovenijи, slovena­2•cke gradanske stranke i grиpe и prolece 1942. godine osnivajи "Slovenskuzavezu". Osnivaci sи је zamislili kao vrhovni politiCki organ svihgradanskih stranaka i grupa. Ona је imala sedmoclani plenum i troclaniIzvrsni odbor i izdavala list Slovenska zaveza. Povezala se sajиgoslovenskom izbeglickom vladom и Londonu, koja је stranci pruzalai materijalnи pomoc. (Saje: BeZogaтdizem, str. 185-222)7 Boris Кidric, 11