Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

7 6 VRНUNAC CINIZМA1(BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 11, 1942 77Vrhиnac cinizma i oskvrnjenje mrtvih jeste pisati о narodnomherojи Sercerи i njegoviш jиnackim drugovima, а svesnoprecиtati da sи bili partizani i и isto vreme falsifikovati njihoveposlednje иzvike. 8Vrhиnac cinizma је, naposletkи, vec samo ime njihovihlistica, koji sи protiv slobode, jer zele povratak и proslost, iprotivslovenski, jer se Ьоје velikog ruskog naroda.Poznajemo vas, gospodo! Vi ste protivslovenacki i protivnarodni!Vi ste takode protiv sloge i jedinstva naroda Jиgoslavije!Ко је za jedinstvc i slogu naroda Jиgoslavije, za njihovbratski zajednicki zivot и sadasnjosti i bиdиcnosti, taj је zajunacku partizansku vojskи koja jedina zdrпzuje narode Jиgoslavije.Ко је Sloven, taj se ne boji velikog rиskog naroda ipominje ga malo drukcije nego sto to cine "jugosloveni"."Jиgoslovenima" је ruski narod dobrodosao samo onda kadamogu da opravdavaju londonsku Yladи.Znajte: Oll'O sto је bllo .zauvek је proS!lo! Zato: ?veliistinska sloga i istinsko jedinstvo naroda Jиgoslavije! ZiveliNarodnooslobodilacki partizanski odredi Jugoslavije, jedini predstavniksloge i jedinstva naroda Jugoslavije, jedina narodnavojska Slovenaca, Srba, Hrvata, Crnogoraca i Makedonaca!Ziveo partizanski Vrhovni staЬ!("Visek cinizma"), Sabrana dela, I, Beograd1959, str. 191-193.3Italijanski okupator је и tokи svoje ofanzivne operacije и Notranjskojи oktobru 1941. иhvatio nekoliko partizana Кrimskog bataljona,а odreden broj pohvatao је i и Lj:uЬljani, gde sи se bili sklonili odnjegove potere i visokog snega. Меdи njima је i Ьivsi jиgoslovenski porиcnikLјиЬо Sercer, komandant partizanskog polиbataljona. Njega ipetoro boraca 16. decembra 1941. godine ratni vojni sиd 2. italijanske ·armije и LjиЬljani оsиdије na smrt. U italijanskom izvestajи kaie seda sи 22. decembra 1941. za vreme poguЬljenja, izvrsenog и Strahomeru,иzvikivali: "Ziveo Staljin, Ziveo Sovjetski Savez, Zivela sloboda,ziveli svi slovenacki drиgovi!" (Zbornik NOV, VI/1, dok. 212). Osvobodilnafronta је 30. decembra 1941. godine proglasila З. janиar, 1942. za Spomen-dan zrtava okupatorskog terora, rasturila fotografijeLјиЬе Sercera i Slavka Slandera i и tu svrhи uspesno izvrsila svojиtrecи demonstrativnи akcijи (Dokumenti ljudske revolucije v Sloveniji,I, dok. 105. i 118). О toj akciji СККРS izvestava (izvestaj napisao BorisКidric) СККРЈ (Dokumenti ljudske revolucije v Sloveniji, I, dok. 119).Vrhovni Stab NOV i РО Jиgoslavije odlikovao је 25. oktobra 1943. godineSercera Ordenom narodnog heroja, а zatim njegovim imenom nazvaoi slovenacki partizanski bataljon i brigadи.1ULOGA RADNICКE KLASE I RADNOG NARODA USLOVENACKOM NARODNOOSLOBODILACKOM POKRETU*"Na tvoja pleca, па pleca radnika-proletera,oslanja se Ъuducnost slovencickognaroda - naroda-proletera."IIvan CankarIstorijska је cinjenica da se и sudblni slovenackog narodana oiЬem.a: pOSilednjim prekretndlcama- 1848. i 1918- ogl'edaostepen klasne, idejno-politicke, organizacione i akcione razvijenostiradnicke klase Slovenije.Godine 1848. nacionalni pokret slovenackog naroda, ртigotovo potpunom odsustvu m.odeтnog pтoletaтijata koji Ьi seпа baтikadama Ьотiо pтotiv austтijskog apsolutizma, iSao јеizтazito kontтaтevolucionaтnim putem. Njegovi vodi ·nisи bili nisposobni, ni voljni da zahvate oslobodenи revolиcionarnu snaguslovenackog seljaka. Umesto da se bore protiv ekspanzivnihteznji mlade nemacke burzoazije sa pozicija revolucionarne levice,nastojali sи da ih suzblju sa pozicija revolucionarne desnice.Bиdиcnost jos nerazvijene slovenacke nacije bila је predanaи ruke habzbиrske reakcije. Tako su slovenackom nacionalnompokretu vec unapred bila podrezana krila. Slovenacki naroddoblo је kao nagradu ono sto је drugim revolиcionarnim naro-• Clanak је objavljen, bez potpisa и Slovenskom zborniku 1942. Postosи slovenacki kulturni radnici na svom prvom plenиmи odrzanom и zgradiSlovenske matice 11. septembra 1941. doneli odlиkи о "kulturnom mиkи",na inicijativu Borisa Кidrica koji је takode иcestvovao na tomplen•дnи, poceli sи pripremanje zbornika svojih radova о politickoj,kultJлno-politiCkoj i socijalnoj proЬlematici Slovenaca i svojih knjizevnihdela. Urednik Јиs Kozak prikupio је materijal do sredine februara1942, а zatim је pocelo njegovo иmnozavanje и partizanskim ciklostilnimtehnikama и LjиЬljani. Umnozen је do pocetka aprila 1942,а и sledecem mesecи је rasturen. (Zgodovina slovenskega slovstva,VII, Viktor Smolej, Slovstvo v letih vojne 1941-1945, Slovenska matica,LjиЬljana 1971, str. 42-43. i 93)