Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

90 BORIS КIDRiё, SAВRANA DELA, П, 1942SOVJETSKA DEMOКRATIJA - IZVOR NEPOBEDIVOSTICRVENE RADNICKO-SELJACКE ARMIJE*U svom govoru koji је odrzao 6. novembra 1941. godineиосi 25-godisnjice oktobarske socijalisticke revolиcije, drugStaljin istice da Sovjetski Savez и teskom iskusenjи koje prezivljavajos jednom potvrdиje da је najsolidnija dтzavna i drustvenatvoтevina и s1:etu. Sve zle namere neprijatelja koji јеracunao da се иspeti da unese razdor medи radnike i seljake,razbile sи se о jedinstvenи voljи sovjetskog radnog coveka,sovjetskog gтad._anina. Hitlerova nada da се иspeti da иЬасiiskrи razdora medи Rиse i Ukrajince, medи Beloruse i Rиse,razbila se о cvrsto zbljene redove slobodnih sovjetskih naтoda. 1Osnov ovog moralno-politickog jedinstva sovjetskog dr·иstvane treba traZiti и prinиdnoj иsmerenosti sovjetskog covekaи jednom pravcи, nego и cinjenici da se sovjetsko drustvo sastojiod dve prijateljski raspolozene klase, radnika i seljaka,ciji se interesi ne sukoЬljavajи, nego sрајаји и jedinstvenominteresи тadnog coveka. Ovaj radni covek је riosilac nove, sovjetskedemokratije.U сеmи јеspecificnost sovjetske demokratije? U tome stosovjetska demokratija nije nesto samo spoljasnje, formalno, negoје stvarno, opipljivo. Sиstina stare, bиrzoaske demokratije bilaје и cisto formalnom priznanjи da svaki covek ima pravo naисеsсе и иpravljanjи zemljom. Ali sredstva za ostvarivanje ovogprava ostala sи и rukama vladajиcih eksploatatorskih klasa:bиrzoazija i plemstvo raspolagali sи svim sredstvima moralnogi materijalnog pritiska, и njihovim rukama bili sи novac, stamparijei sale za odrzavanje skupova, skole i crkve, zandarmerijai policija. Radni covek, ciji interesi sи iz temelja bili sиprotniinteresima bиrzoazije i plemstva, Ьiо је bez ovakvih i slicnih* Clanak је objavljen и februaru, bez potpisa, и Delu, 1/1942.1Кratku reportafu о govorи koji је Josif Visarionovic Staljin odrzaona Crvenom trgu и Moskvi povadom 24-godisnjice velike oktobarskesocijalisticke revolиcije i о paradi Crvene armije objavio је Slovenskipoтocevalec 13. novmebra 1941. godine. Objavio је i kratku vestо odjeku Staljinovog govora и svetu.:ЈSOVЉTSКADEМOКRATUA- IZVOR NВPOBEDIVOSТI CRVENВ ARМIJE 91sredstava za ostvarivanje politickog иticaja i moci. I najideal­~ja bиrzoaska demokratija nije mogla da opovrgne ovu cinjenicи.Oktobarska socijalisticka revolиcija, koja је ukinula kapitalisticku,tj. na istkoriscavanjи najamnog rada sagr-adenи svojinи,ovim cinom omogиcila је radnom narodи stvarno ostvarivanjenjegovih prava. Nijedno pravo koje sovjetskom gradari.inиobezbedиje Staljinov Ustav iz 1936. godine nije bez osnova,nego postoje realne mogucnosti za njegovo ostvarivanje, Slobodagovora i stampe po,dr.a;mmeva postojanje staщparija i knjiZal'a,sloboda иdruzivanja i okupljanja, postojanje sala za okиpljanjei klиbova kojima sovjetski covek raspolaze i gde ostvaruje oveslobode. Pravo na skolovanje podrazumeva najnapredniji sistemskolstva, pravo na odmor postojanje lecilista i letovalista, pravona rad realnи mogиcnost zaposljavanja, kоји ima svaki gradaninSovjetskog Saveza.Sиstinи nacionalnog pitanja и Sovjetskom Savezu trebaocenjivati sa istih stanovista. Nacionalno pitanje и SovjetskomSavezu zasniva se па napo·rima da se zaostalijim naтodimastvoтe svi uslovi za postizanje onog stepena и тazvoju nacionalnekultuтe, па kojem stoji najnapтedniji me