Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

256 DVE GOD1NE OSVOBODILNE FRONTE. ISTORIJATrazmaha. Tako је nova sirina sa kojom Osvobodilna fronta zahvataraspadanje belogardisticke ma~o~e baz~ d?bila kicmu.А bas ova garantuje danas OsvobodilnoJ frn~l. щеn~ sposo~:·· nost da razblje pokusaje antinacionalne reakciJe, koJa nastoJI· da prede na nove, formalno manje izdajnicke "sredinske" pozicijesa "novim" parolama i "novim" ljudima. ·Ogroman је moralno-,politicki kapit~ koji O~:Тobodilnafronta ima u narodnim masama. То osecamo naroc1to danas,kada se mase pogovo zЬijaju oko nje elementarnom snagom iucestvuju u njenom ponovnom razvoju u na~odnu ~~ast. Av~jrazvoj, ikoj!i tre'ЬaJ svim .snagama u~.r:-av.ati ·1 za nJ~e .tezi:~·bez obzira da li је rec о oslobodenoj ili neoslobodenoJ teritorl]l,od Ьitnog је znacaja. On predStavlja osnovni uslov uz koji сеslovenacki narod i njegova Osvobodilna fronta moci da savladajuodlucujuce dogadaje, koji su mozda vec vrlo Ьlizu, madamoramo da budemo spremni jos i na teska iskuSenja.Ј aёati i razvijati nasu vojsku, razvijati i uёvrscivati narodnuvlast Osvobodilne fтonte - tako danas moraju glasitiosnovne parole svakog slovenackog patriota.("Dve leti Osvobodilne fronte. Нistoriat"),Sabтana dela, I, Beograd 1959, str. 296-310.BORIS КIDRIC, SAВRANA DEJ,.A, 11, 1943 257PUT NASE BORBE*Veliki је napredak koji је postigla nasa vojska; iz skromnihdiverzantskih grupa i grupica ona se razvila u Narodnooslobodilaёkuvojsku i partizanske odrede Slovenije.Kada је pre dve godine bila u pitanju organizacija prvihpartizanskih ceta, onda su Komunisticka partija Slovenije i Izvrsniodbor Osvobodilne fronte naisli na opste prigovore takozvanih"vojnih strucnjaka". Tada se ро ljuЬljanskim kafanamai drugim sastajaliStima politickih spekulanata sepurila "teorija"da u Sloveniji ni zemlja ni covek nisu prikladni za partizanskuborbu i partizansku taktiku. Partizanske pиSke ubrzosu definitivno oborile tu divnu "teoriju", taj plod strucnjackognerazumevanja bogate narodne snage i tradicionalnog sluganstva,koje su decenijama i stolecima gajila strana i doma­-ca protivnarodna gospoda.Prvi oЬlik slovenackog partizanstva bile su diverzantskecete, povezane najviSe u polubataljone i bataljone. 1 Kontaktikoje је Glavna komanda mogla imati sa prvim zamecima buducepartizanske vojske bili su pre svega organizaciono-politiCkogkaraktera. U operacijskom pogledu, jedinice su moraleda dejstvuju sasvim samostalno. Glavna komanda moglaје da im daje samo najopstije operacijske direktive. Glavnotakticko sredstvo bile su tada zaseda i diverzija.Znacenje slovenai:kog partizanstva u prvom periodu njegovogpostojanja bilo је u tome sto је svuda uznemiravalookupatora, davalo moralnu podrsku poletu opsteg oslobodi-* Tekst је objavljen u maju, sa potpisom КDС, u Ljudskojpтavici, 5-6/1943.• U toku 1941. godine u Sloven1ji је obrazovana 31 partizanskaceta. Cete su nazvane ро mestima osnivanja (npr. Ra5iska), svojimoperacionim podrucjima (npr. Savinjska, Pohorska, Jelov!ika) ili mestimaiz kojih su poticali borci (npr. Borovniska, Celjska, Jeseniska), аpojedine i ро istaknutim licnostima (npr. Franca Preserna, Шје Gregorica),ddk је jedna ceta formirana u Uzicu u Srblji. Formirano је i sedampartizanskih bataljona (Gorenjski ili "Cankarov", StorZiSki, Kamniski,"Presernov", Stajerski, 2. (stajerski) i 3. (krimski) slovenski.17 Boris Кidric, П