Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

354 .ВORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, ПPoroc[evalec] је daneo IC1anak_5 da је morahюpol[iti&o] jedilnstvosovji[etsik:i.h] narod!a skovalo pravo [naroda] na samoopredeђenjeulcljiuJCu.jluiCi :il pmvo na otcep1jenj~. а Pavel!i!Cu је·onemoguci1o ( ... ) 6 Ро ulicama је rasuto na hiljade s1ovenacki.hzastavica. Na nekim vidnim mestima Ьile su istaknute slovenackezastave sa petokrakom zvezdmn. Prvi dec[embar] јеstvarno uspeo ka:o manirfestaJcija protiv okupatora i uj 1 edfn.opгotiv versajaca, i mase su ga tako i shvatile. Italijani supobesneli. N а Тromostovju su iz cistog { ... ) straha poceli pucatina sve strane, ра i ( ... ) drukuda. Imali su peh da poreddГug.iih ubljlu. i kapi'ta.llistu Viktora Medena/ koj!i је Ьiоpostao Clan upravnog veca "Banco d'Italia". Ј о8 gori peh imaoје Њr:Ы.сh..В Sa trideset "str~a" је izmedu sedam i osam[casova] izisao na ulicu da Ьi demonstrirao strajkolomstvoprotiv odredbe IzvгSnog odbora [OF]. Panikom zahvaceni Italijaniuhapsili su sve, јег su mislili da idu na vrsenje sa:bota!Za.Gonili su :iih. оо Fr.anjeva:Cke crkve do ;policije i nepresta1юih udarali kundacima. Pustili su ih tek u policiji,kad је EhгJiic!h oibjasnio da su im oni savemici. (...) Sutradanse, naravno, sva Ljubljana smejala od srca.I Gorenjska је iZNela manifestaciju gotovo stopostotno.Tamo su u.jedno tog dana poblli devet denuncijanata i desetogtesko ranili.5. Danas sшem.o reCi da је OF stvarni predstavnik svegslovenaakog naroda i da 1 је na celu slov[enackog] naroda pr.viiPult u :iStorij[ - slove!na\Cki; proil.etaт.itialt. Na drugoj strani, pak,onaj deo slovenacke burzoazije lroji su okolnosti nagnale иOF oseca se sve gore. Intrigira navelillro i besno skripi zublma,jer mora da bU!de pod vodstvom. plebejske frakcije. Uvazd'u!h.IU! se oseea sva!kog dana sve veea klasna n!apetoo.t u sa.­mom slovenaclrom naii'odu. Njeno prerano izbljanje omogucavaslaЪost partizanske akcije, 1 koja јоо traje, mada se stanje11 poslednje vreme znatno popravilo uspelom diverzijom u5Posredi је clanak pod naslovom "Od:kod moralnopoliticna enotnostsovjetSkili naтodov" ikoji је objavio Slovenski poтocevalec, II,26/!(22. novembar) 1941.6Tekst Izve.Staja је na viSe mesta tolilko oSteeen da se ne mйZeoЬnoviti,7UЬijeni SlU trgovac Vilktor Meden i industrija1ac J.akdЬ JЭ!Il, а ranjen1е Slavlko Gricar. iJ.VIeden nije Ьiо strajikdlomac, 'hitao је kuC!i daЬi izvr8io naredenje OF о svenarodnoj man'ifestaciji. Bio је dodu5eimu&m, ali se iz naciona1ne svesti opredelio za OF i vec taJda је skrivaoakti'V:iste OF u svom stanu.• Dr r.JamiЬeгt Ehrlich ~1878-1942), vid. biagrafs.k.u be1eS!ro uzКidriёev izveStaj "Dve godine OsvoЬod.ilne fronte. 'Istori~at", nap. З,str. 248, u ovoj knjizi.PRП.OZI, 1941 355.Pireserju 9 i borbama veceg stila u Gorenjskoj. 10 Medutim imai jasnih objektivnih uslova koji na burZ.Oaskoj strani r'aspaljuju_klasni antagonizam. Ruske pobede ( ... ). "Bela garda",(Na~, 11 Кr~~· 12 Prap~'tnii!k, 13 yrrihunc 14 ittd'.) veoma је akti­\'IШ, ali u mas1 ЈОЈ stva'l' 1pa.k ne 1de, шаdа је podrzava sami?~'P Gregorij: Ro2lrnan 15 sa ce!lim crkvenlim apar.altom. МiЈе Ьчеmо na svalkom koraku. Nedavno smo likvidiтali njenogvojnog sefa Fanov8a !Emmera 16 iz Кranja, koji је ujedno Ъiо i9OjaC.ana Samotorslka p.artiza.nska ceta је U !D.OCi na. 5. decembar194~.. razroSila zelezn:iCki. most 111а pruzi LjuЬljana .... Тrst lkod Preserja.Itall]anSka straza imaдa је cetiri mrtva i cetiri ran~ena. Okupator јеzatvor:io meЭtane i org~ao sudsiku r.aspra'VIU pred voj.nim ratnimsиdom '!-! LjuЬljani. OptuZio је 69 potpuno nevinlih ljudi, od kojih је28 osиdio na smrt, 12 na JdoZLvotnu roblju, а os'tale na veee ili man:Jjekazne zatvorom. Sesnaest Qsudenih ·na s:mrt S'treljano је 10. marta1942. u Gramoznoj jami lkraj Lju!Ьl-jaiile.10:Misli na Ьorbu Can:k:arevog Ьata:rjona u Rovtu pod Blegosem.Tamo Је napa~dcrшta i ;potpuno IUIJliStena ja!ka nemaaka ;policidska. patro}a(46 policajaca mrtvili., dva tesko ranjena). То је IЬila dotad najvecapaтtlza.nska ,pobeda u Sloveniji, а moZtda i sire.11Магkо Natlacen ·(1886-1942), vid. 'Ьi.ografs.klu bele5kiu uz C!anaik"Izdajstvo reakcionarne bul'Zoazije nad vlastitim narodom" nap.2, str. 23, u ovoj knjizi. 'и Dr A!l!bert Кramer (1882-1943), s'lovena&i politiear, voda slovenaOkeliberalne ·ЬиrZoazije; IPQSle '1929. minds'ta.r, za vreme rтa:ta clankontrarevolucionarnog tabora u LjouЬljani.13Avgust Praprotnik (1891~1942), slovenэ.cki industrijalac, pre ratapredsednik Saveza Ьanlkarskih i osigurav,aduci.h zavoda; pred nemackimok!upatorom slklonio se 1941. iz Jesenica и LjuЬljanu, gde је ;postao saradnikitalijanskog okupatora (poverenik visokog komesara za Ljubljanskupolkr.ajinu); :Ьiо је i predSednilk Saveza industrija:laca. ZЬognacionalne izdaje VOS ga de j.ustificirao 20. felhruara 1942. godine.14Vinlko Vrhunec (1895-1981), slovenacki privrednik, najpre komercijailni,а .zatim gl'avni direktor Trbovljanskog drиStva za eksploatacijuugljenoloopa (Trbovljanske premogokopne dгuZbe); godine 1941.uhapsili su ga italijanski okupatori i posle presиde zatvorili u Kэ.stelfrankиu Italiji, odakle је posle kapitulacije Italije otisao u Rim, аzatim se preko Visa vratio u Jиgosilaviju; posle oslobodenja neko vremeје bio pod istragom; pusten је kad је utvrdeno njegovo antifaЗistiCkodelovanje.15- Dr Gregorij RoZтan (1883-1959), ljuЬljanski Ьiskup, sve.Stenikod 1907, profesor semeniSta u Celovcu od 1913, а od 1920. u LjuЬljani;od 1929. titularni Ьiskup semtski, od 1930. biskup ljuЬljanski; u tokurata је saradnik italijanskog i, .zatim, nemaCkog okupatora, pobornikaktivne borbe protiv narodnooslobodilackog pokreta; u danima os!ObodenjapO!begao u i:noэtranstvo; godine 1946. и odsutnosti osuden na 12godina zatvora; umro u emigraciji.16Fanovs Emmer (191s---.194i1), slovena'Cki stиdent,clan jedne odnajrealkcionarnijih gropa и Ljrubljani, .i.ns;pirator vise u!Ьistava itd.Zato ga је VOS 5. decembra 1 1941. justificirao u Ljoolja.D!i, о cemu јеInfomnacioni ured OF objavio ,poseЬno obaveStenje u Slovenskem poтocevalcu(Dokumenti ljudske тevolucije v Sloveniji, I, dok. 95).