Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

84 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 11; 1942VIse ne mogu spasti, slovenacka reakcija se danas u svoJOJpropagandi oslanja, pre svega, na londonsku jugoslovensku vladu,mada istovremeno podrzava veze i sa Italijanima i Nemcima.А ko је i sta је zapravo ta "slavna" londonska jugoslovenskavlada, spasonosno sredstvo za iznemoglu · slovenacku reakciju?Pogledajmo njenog "ministra vojnog", izdajnika, bratouЬicui Nedicevog saradnika Drafu Mihailovica, pogledajmo Кreka,Kuhara, Snoja i Gabrovseka. Pogledajmo predstavnika velikosrpskebeogradske carsije Slobodana Jovanovica, 5 pogledajmocelokupno ovo sareno drustvo reakcionara, velikosrpskih i protivnarodnihelemenata i petokolonasa, pogledajmo ih ра cemovideti i znati ko је i sta је londonska jugoslovenska vlada! То јеvlada koja drhti pred narodima Jugoslavije i njihovom snagom.То је vlada koja zeli da posle isterivanja okupatora vrati staropredokupacijsko stanje nacionalne neravnopravnosti i socijalnogiskoriscavanja.Kada Ьi ta vlada doista jos jednom uredivala Jugoslaviju,onda slovenacki narod ne Ьi postigao svoje definitivno i trajnonacionalno oslobodenje, nego Ьi ponovo postao Zгtva velikosrpskebeogradske carsije i nasao se u reakcionarnoj "srednjojEvropi" 6 • Ova vlada zeli da radni narod zadrzi u sakama njegovihsocijalnih eksploatatora. Ona zeli da oslobodilacku borbuprotiv fasistickih okupatora zakoci razЬijanjem borbenog narodnogjedinstva i uspostavljanjem "jugoslovenske vojske", tojest naorиZanih bandi koje treba da ро uzoru na Mihailovicevecetnike napadnu sa leda junacke partizane.Ni londonska jugoslovenska vlada, ni slovenacka reakcijanemaju danas u slovenackom narodu nikakve podrske. Njihsimpatisu samo oni koji se Ьоје temeljitog slovenackog narodnogpreporoda. Ali i najmanja opasnost moze da postane znacajnacim zaboravimo da se protiv nje treba boriti. Upravozato i slovenacki narod, i radni narod moraju Ьiti svesni da ih5Dr Slobodan Jovanovic (1869-1958), pravnik i istoricar, univerzitetskiprofesor u Beogradu, voda Srpskog kulturnog kluba; 1941-1942.godine potpredseclnik, od janиara 1942. godine do јиnа 1943. godinepredseclnik, а zatim do avgusta 1943. godine ponovo potpredsednik jugoslovenskekraljevske vlade u Londonи; protivnik nove Jиgoslavije.6"Srednja Evropa" (Мitteleuropa}, koja је trebalo da nastaneudruZivanjem NemaCke, Aиstrije i· susednih zemalja, predstavljala јеideju izvesnih krugova jos u 19. veku, а u prolece 1915. godine najboljeје formulisana u delu Friedricha Neumana pod nazivom Mitte1euтopa(Berlin 1915). Vid. · u Henry Cord Meyer: Mitte1euтopa in GeтmanThmLght and Action 1815-1945, The Hague 1955.SLOVENAC:КA NACIJO I RADNI NARODE 85pr~tivslove~1a~ki i protivnarodni pokusaji unutrasnjih neprijateђaopommJ_u na to ~а. ih treba uniStiti jos и samoj klici,da ~теЪа st~tz ~ branzk svoje oslobodilaёke ЬотЬе па Ьraniksvoзe buducnostz. 'Ко su danas unutrasnji neprijatelji slovenackog naroda?. Prvo: B_;.la garda. 7 Ona saraduje s Italijanima i Nemcima,а UJedno vrs1 propagandu za londonsku jugoslovensku vladu.. Dn:go: "Mladi" ostaci velikosrpskog "jugoslovenstva" kojiЬ1 hteli da na slovenackoj teritoriji uspostave Mihailovicevebande." 8Тте~е:. "Vods"f;_vo" intrigantskog kluba "Stara i nova pravda~ koJe Је pokusavalo da vrsi razЬijacku akciju unutar Osvob?dllnefronte .~ok I~s~ odJ:or Osvobodilne fronte nije obja­Vlo da "Pravda uopste niJe n1kakva organizovana grupa Vocstvo"."_Pravde". skriva se u svojoj intrigantskoj i razbij~ckojra~_ot~ vtlza "ra~ik~~~~ i "SOVjetofilske" fraze, а ima izrazitofas1sticкo-trockistlcki karakter.Cetvrto: Tak_ozvana katolicka "sredina" 9 koja se Ьаса Ьlatom~а Osvobodilnu .fr:_ontu ,! veruje da се је reakcija, zbogNatlacenovog sloona, JOS moc1 da u.potre.Ы kao тezervno vodstvo"."Ve:r?vatn? је da се uskoro sva cetiri gnezda jedinstvenonastup1tl protlv slove11ackog naroda.Komunisti i svi aktivisti Osvobodilne fronte duzni su:. 1) nemiJ.osrdno ra~olititi pred slovena.Ckim narodom svenJegove unutrasnje neprijatelje;2) ~nistavati njihovu prljavu "literaturu" razЬijati odnosnokonflskovati njihove stamparije; ' 'bl . 7 PrVi .Pubt u slovenaOkoj partizanskoj publicistici је ovde upotreз;n ШlZJ.V ela ~arda i odredena njena sustina. .. . v~l"l;lPa Crto~ra Nagodea, koju је IOOF pocetkom 1942. godineISkl] u~ю 1z Osvo?odilne fron~e. Vidve~ Kidricev izvestaj "Кratak prikazrazvoзa. Os~?~odilne fronte 1 sadasnзa politicka situacija u Sloveniз"i"и trecoз kn31Z1 ovog izdanja.. v '. TВ:kozvanu katolicku s~edinu и Sloveniji sacinjavao' је krug katolickihшtelektиalaca, okupl]en oko dr Andreja Gosara (1887-1970) 1 ·dr :J:ako}:>a ~oia:a (1896-1968) и LjиЬljani. Prvi је pisao 0kultur ·~OC1]almm 1 pr1vrednim pitanjima i izdao viSe knjiga 0novom ~stven~m po_ret~ . sa programom i ideologijom hriscanskog socijalizma~ Ьаvю se 1 polit1kom (1927-1928. ministar za socijalnи politiku) D g?зе Ьiо svestenik, filolog i literarni istoricar. Posle rata obojica s~ ::о~svog o~osa prema NOB izvedeni pred sud. О pozivima rukovodstva~sv~bo_dilne fronte _da se njih dvojica ukljиce и Frontu videti Кidricev1 ~est~! "Кratak P~:kaz razvoja Osvobodilne fronte i sada5nja politickas1tuac13a u Sloveni31", и trecoj knjizi.