Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

242 BORLS KlDRIC, SAВRAINA .DELA, II, 1943DrvE GOПINE OSViOBODlliNE FRONТE.ISTORIJAT*Tek sto su, krivicom protivnarodnih beogra~skih i sl_?V:enackihvlastodrzaca, Sloveniju zgazila hиn:sk~v kop1ta ~emackih,italijanskih i madarskih osvajaca, K~mumstic~a. vp~]a Sl~venijedala је inicijativu da se, bez ?bz1ra n~ P?l1t1cku, 1deolos~u,drustvenu i tradicionalnu opredel]enost, U]edme sve ~lo~en~~esnage u odbranu nacionalnog opstanka i za osloboden]e 1 u]ed1-njenje svog naroda.·~ - Kada se Komunisticka partija Slovenije resila na takvuinici]'ativu bila је rukovodena svescu:'d v1) da јој njenu inicijativu diktira njena nacionalna uznost;2) da је Komunisticka par~~ja ~loyenije kao ~astavni deoKomunisticke partije Jugoslav1]e ]edma slovenacka strankakoja је za sve vreme svog postojanja ispravno shvatala slovenackonacionalno pitanje, koja је dosledno zastupala slovenaCkenacionalne interese i kojoj је stvarni razv1tak dao usvakom pogledu za pravo;3) da su se aprilskim slomom zvaD:icn: sl.oven~c~e .st;ankedokraja demaskirale i pretrpele orgamzacюm, polltlcki 1 moralnislom; .4) da је radnicka klasa Slovenije kao najnapr~dnija slov:­nacka drиStvena klasa istorijski pozv:ana da, u n~!~udbonosn1-jem periodu slovenacke istorije, okup1 VO~O seb~. J?-a]SlГ~ narodnemase, razvije dotad nesluceni slovenack1 patrюt1zam 1 postaneudarno jezgro svog naroda;5) da se proletarijat Slovenije i njegova. avangarda, Koml:lnistickapartija Slovenije, nuzno i svom svo]om sna~omv mora~uboriti za jedinstvo slovenacke nacije ako hoce da IZvrse svo]Umisiju u nacionalnom ratu za oslobodenje i ujedinjenje Slove-* Izvestaj је napisan u prolece 1943. u Kocevskom Ro~, posl:odluke IOOF od 25. maja 1943. godine. Objavljen је u posebno~ Ь.romnkoju је ciklostiranu stampao IOOF u prolece 1943. (Doku.тenti z,udskeтevolucije v Slo(Veniji, VI, dok. 122.) Ovo је prvi opis istorije Osvobodilnefronte.DVE GODINE OSVOBODILNE FRONTE. ISTORIJAT 243naca (Komunistickoj partiji Slovenije bilo је, dodu8e, vecunapred jasno da се protivnarodna reakcija iz svojih klasnihmotiva poku8ati da razЬije borbeno slovenacko nacionalno jedinstvo,ali је bila svesna i toga da se protivnarodna reakcijaizrodila u suvu granu na zdravom narodnom telu i da је brigaza sudbinu slovenacke nacije presla na slovenacki narod s radnickomklasom na celu).Prakticno su Komunistickoj partiji Slovenije njenu inicijativui uspesnu borbu za ostvarenje takve inicijative omogucilesledece cinjenice:1) sto se njena politika koju је pod rukovodstvom Centralnogkomiteta Komunisticke partije Jugoslavije vodila upredaprilskoj Jugoslaviji pokazala kao pravilna;2) sto је pravilnim radom u sindikalnim organizacijamai pravilnim odnosom prema hriScansk6-socijalistickoj grupi vecza vreme predaprilske Jugoslavije fakticno uspostavila jedinstvoradnicke klase Slovenije;3) sto је u duhu direktiva Centralnog komiteta Komunistickepartije Jugoslavije vec nekoliko meseci pre slomaJugoslavije stvorila akciono jedinstvo sa onim grupama ~ојеse nisu slagale sa antinacionalnom i antinarodnom unutтasnjonii napose sa spoljnom politikom beogradskih vlada; ove sugrupe predstavljali, pre svega, hriscanski socijalisti i demokratskokrilo u Sokolu;4) sto је za svoju spoljnopolitiCku koncepciju, za oslanjanjeJugoslavije i slovenackog naroda na SSSR, vec za poslednjihmeseci predaprilske Jugoslavije pridobila najznacajnije predstavnikeslovenacke kulture;5) sto је u pokretu Dru8tva prijatelja Sovjetskog Savezavec za stare Jugoslavije obuhvatila desetke hiljada ljudi iz raznihdrustvenih slojeva;6) sto su јој pokreti kao sto su bili, na primer, Slovenskaljudska fronta [Slovenaёki narodni front] i Dela'Vsko-kmeckazveza [Rad!nicko-seljaдki savez] stvorili cvrstu tradiciju u 1Ьо:r:Ьiza narodne mase i njihovo jedinstvo, dali dragocena iskustvai uspostavili trajna uporista;7) sto је vec и predaprilskoj jugoslaviji imala izvanrednaiskustva ilegalnog rada i sto је, posle sloma, ostala jedinastranka koja је raspolagala razgranatom i cvrstom mrezomorganizacija i jakim ilegalnim aparatom u celoj Sloveniji.Dvadeset sedmog aprila 1941. odrzan је osnivaёki sastanakOsvobodilne fronte slovenackog naroda. Sazvao ga је Centralnikomitet Komunisticke partije Slovenije, а ~а nje111u su ucestvovalipredstavnici Centralnog komiteta Komunistiёke partije