Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor
Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor
Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
3,3%, dok Sjenički i Kovinski basen sadrže<br />
samo 2,7% ovih rezervi.[9]<br />
Struktura tekuće potrošnje energije u<br />
svakoj zemlji, uslovljena je stanjem<br />
ekonomije u svim sektorima, uključujući i<br />
sektor energetike, a posebno strukturom i<br />
intenzitetom proizvodnih i uslužnih<br />
aktivnosti, standardom i navikama<br />
građana, kao i raspoloživošću energetskim<br />
izvorima i ekonomsko - energetskim<br />
okolnostima u okruženju.<br />
Zbog poznatih okolnosti u proteklom<br />
periodu, Srbija je primer zemlje, koja radi<br />
dosti<strong>za</strong>nja višeg nivoa socio-ekonomskog<br />
razvoja, mora u kratkoročnom periodu da<br />
uskladi, ne samo razvoj energetike sa<br />
privredno ekonomskim razvojem, već i<br />
razvoj energetskih proizvodnih sektora sa<br />
sektorima potrošnje energije. Uljni škriljci<br />
su do pre par godina spadala u<br />
„nekonvencionalna” fosilna goriva, pa su u<br />
svetskim razmerama veoma malo istraženi.<br />
Interesovanje <strong>za</strong> uljne škriljce i<br />
ispitivanje mogućnosti njihovog korišćenja<br />
u našoj zemlji datira još od pre prvog<br />
svetskog rata. Posle rata istraživanje je<br />
vršeno u više navrata, ali nesistemski, tako<br />
da ni do danas nije sprovedeno do kraja.<br />
ULJNI ŠKRILJCI U SRBIJI<br />
Istraženost Srbije u pogledu na uljne<br />
škriljce je veoma mala. Na teritoriji Srbije<br />
otkrivene su pojave i nalazišta uljnih škriljaca<br />
u sledećim regionima: Niškom (Aleksinački<br />
basen, reoni sela Bovna i<br />
Prugovca, Bubušinački i Kosanički basen,<br />
i Svrljički deo senonskog tektonskog<br />
rova), Zaječarskom (Timočka zona senonskog<br />
tektonskog rova, između Knjaževca i<br />
Boljevca), Južnomoravskom (Vranjski<br />
basen), Kraljevačkom (Kruševački i Čačansko-Kraljevački<br />
basen) i Podrinjsko-<br />
Kolubarskom (Valjevsko-Mionički basen).<br />
Danas se samo <strong>za</strong> ležište uljnih škriljaca u<br />
okolini Aleksinca može reći da je bolje<br />
istraženo nego druga, <strong>za</strong>hvaljujući<br />
istražnim radovima koji su obavljani <strong>za</strong><br />
potrebe proizvodnje mrkog uglja, te su pri<br />
tome prikupljani podaci i o uljnim<br />
škriljcima, na osnovu istražnih bušotina.<br />
Međutim, čak i ti podaci nisu dovoljni <strong>za</strong><br />
konačnu procenu geoloških i eksploatacionih<br />
rezervi, odnosno njihovu<br />
kategori<strong>za</strong>ciju.<br />
Rezerve uljnih škriljaca u Srbiji, su<br />
prema procenama, oko 8–10 milijardi<br />
tona, pri čemu je najviše istraženo upravo<br />
Aleksinačko ležište. Veliki deo rezervi<br />
uglja kod nas nije dostupan zbog<br />
ekonomskih ili tehničkih razloga. Doka<strong>za</strong>ne<br />
rezerve uglja koje nisu pogodne <strong>za</strong><br />
površinsku eksploataciju iznose preko 500<br />
miliona tona, a uljnih škriljaca, samo u<br />
Aleksinačkom ležištu, ima preko 2 milijarde<br />
tona. [1]<br />
CILJ ISTRAŽIVANJA<br />
Već do sada poznate rezerve uljnih<br />
škriljaca u našoj zemlji, stavljaju nas pred<br />
<strong>za</strong>datak da utvrdimo koliki je to energetski<br />
i sirovinski potencijal, sa kojim možemo<br />
računati, na određenom nivou sadašnjih<br />
tehnoloških rezervi, a posebno onih koje<br />
treba očekivati u perspektivi.<br />
Sa ciljem, da se razradi mogućnost<br />
industrijskog korišćenja uljnih škriljaca, a<br />
imajući u vidu da naša zemlja raspolaže<br />
značajnijim rezervama uljnih škriljaca i da<br />
su rezerve uglja u našim rudarsko -<br />
energetskim kombinatima „Kolubara” i<br />
„Kostolac” ograničene, urađena je anali<strong>za</strong><br />
mogućnosti istovremene eksploatacije<br />
uglja i uljnih škriljaca iz Aleksinačkog<br />
basena.<br />
Broj 1,2010. 38<br />
RUDARSKI RADOVI
Change language