Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor
Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor
Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
prolaz vazduha kroz pore u uglju. Ugljeni<br />
sloj se potpaljuje ubacivanjem <strong>za</strong>žarenog<br />
koksa kroz bušotinu i uduvavanjem<br />
vazduha niskog pritiska ili brenerom.<br />
Tokom pirolize, ugalj se žari i oslobađa<br />
smole, ulja, niže ugljovodonike i volatile.<br />
Gasifikacija se javlja kad vodena para,<br />
kiseonik, ugljen-dioksid i vodonik reaguju<br />
sa užarenim ugljem.<br />
Metan je proizvod pirolize i njegovu<br />
produkciju pospešuju niže temperature i<br />
viši pritisci. Rezultati ukazuju da povišeni<br />
pritisak uzrokuje prodiranje pirolize kroz<br />
ugljeni sloj i tako podspešuje gasifikacioni<br />
proces. Reakcije oksidacije ugljenika<br />
dominiraju na nižim temperaturama i<br />
nižim pritiscima, sto vodi većem sadržaju<br />
ugljendioksida u proizvedenom gasu i<br />
manjoj toplotnoj vrednosti. Ovakvi uslovi<br />
su tipični <strong>za</strong> ranije, relativno plitke probe<br />
PGU.<br />
Osnovni princip koji se koji bi se<br />
mogao primeniti <strong>za</strong> Aleksinačko ležište<br />
uglja i uljnih škriljaca je u tome da se vrši<br />
gasifikacija uglja sa čistim kiseonikom<br />
pod pritiskom do 20 bara, a da se toplota<br />
dobijena ovim postupkom koristi <strong>za</strong><br />
švelovanje uljnih škriljaca delimično u<br />
podini ugljenog sloja, a najvećim delom<br />
krovinskih uljnih škriljaca.<br />
Uobičajeni postupak <strong>za</strong> švelovanje<br />
škriljaca je da se vrši gasifikacija uglja ili<br />
čvrstog ostatka pri preradi produkata<br />
švelovanja uljnih škriljaca i da produkti<br />
gasifikacije svojom toplotom vrše<br />
švelovanje škriljaca u višem delu šahte.<br />
Priroda je učinila da Aleksinačko<br />
ležište ima baš takav raspored (jedino što<br />
bi povoljnije bilo da podinski škriljci ne<br />
prelaze debljinu ugljenog sloja).<br />
Postupak bi bio sledeći:<br />
Gasifikacijom ugljenog sloja<br />
oslobađaju se produkti gasifikacije CO,<br />
H2, CH4 sa temperaturom od oko 700°C i<br />
ugljeni sloj se sa svoje debljine od 6 m<br />
svodi na debljinu od cca 0,8 m (<strong>za</strong>visno od<br />
sadržaja pepela). Usled toga, dolazi do<br />
prirodnog <strong>za</strong>rušavanja krovinskih<br />
škriljaca, njihove dezintegracije i pripreme<br />
<strong>za</strong> švelovanje. Vreli produkti gasifikacije<br />
vrše švelovanje povlatnih uljnih škriljaca<br />
prolaženjem kroz dezintegrisanu masu<br />
škriljaca. Podinski škriljci se <strong>za</strong>grevaju<br />
prolaženjem toplote.<br />
Kod Aleksinačkih ležišta predlaže se<br />
gasifikacija sa čistim kiseonikom (dobijanje<br />
modifikovanim postupkom Linde-Frenkl).<br />
Predlaže se modifikacija sa prethodnim<br />
hlađenjem vazduha korišćenjem toplote<br />
dobijene hlađenjem gasova iz bušotine.<br />
Gasifikacija čistim kiseonikom umesto<br />
vazduhom predlaže se s obzirom na daleko<br />
brže odvijanje procesa, većeg koeficijenta<br />
iskorišćenja toplote, i dobijanja gasovitih<br />
produkata daleko veće toplotne vrednosti.<br />
Gas dobijen gasifikacijom uglja<br />
kiseonikom i uz pritisak koji normalno ima<br />
oko 16,7 MJ/m 3 obogaćuje se gasovitim<br />
produktima švelovanja uljnih škriljaca te<br />
dostiže vrednost od oko 20,9 MJ/m 3 . Kao<br />
takav spada u red srednjekaloričnih gasova<br />
i može se direktno koristiti <strong>za</strong> pogon<br />
termoelektrane-toplane kao i u industrijske<br />
svrhe. Takođe, moguće su razne<br />
konverzije, kao i dobijanje tečnih<br />
ugljovodonika.<br />
U procesu prečišćavanja gasa, dobijaju<br />
se: fenoli, amonijak, benzoli i mnogi drugi<br />
produkti, dok se iz sumporvodonika lako<br />
dobija čist sumpor.[11]<br />
ZAKLJUČAK<br />
Aleksinačko ležište uglja i uljnih<br />
škriljaca spada u ležišta vrlo složene<br />
geološke strukture, sa ograničavajućim<br />
elementima <strong>za</strong> primenu metoda<br />
otkopavanja širokim čelom i tehnologije<br />
mehanizovanog otkopavanja.<br />
Prema broju istraženih tehničkih<br />
parametara, neophodnih <strong>za</strong> projektovanje<br />
podzemnih proizvodnih sistema i<br />
konstrukcije otkopa, ovo ležište spada u<br />
grupu nedovoljno istraženih ležišta.<br />
Ova činjenica je utvrđena kroz analizu<br />
raspoložive tehničke dokumentacije i<br />
prouzrokuje mnoge teškoće i upućuje na<br />
nepouzdane ocene i prognoze tehničkih<br />
Broj 1,2010. 44<br />
RUDARSKI RADOVI
Change language