Free_Law_Journal-Vol.. - Free World Publishing Inc.

Free Law Journal – Volume 1, Number 1 (18 July 2005)
обавештења и идеја било којим средствима и без обзира на границе» 1 . Слобода изражавања не
познаје границе између држава, нити сме да успоставља границе међу људима. У томе и јесте
космополитски дух ове слободе. Слично конципирана и у другим документима, чини се да се
слобода мишљења схвата као апсолутна а слобода изражавања као ограничена. Ту јесте и први
парадокс, јер обе фигурирају као нормативни, треба - искази, док их стварност представља
потпуно другачије, измењене суштине и циља.
Управо због свог значаја, слободу мисли и изражавања гарантују , као једно од највиших ( и
најсветијих) начела многе међународне конвенције : Универзална декларација о правима човека (
чл.2, 7, 18-21) 2 , Међународни пакт о економским , социјалним и културним правима( чл.2),
Европска конвенција о људским правима ( чл.10) 3 , Повеља о људским и мањинским правима и
грађанским слободама(чл.26, 29, 48).Постављена је као један од основних постулата слободне,
правне и демократске државе, као могућност и(ли) обавеза сваког грађанина , да се користи њима,
и других ауторитета, да их поштују.Обе поседују завидну моћ утицаја на државу али и могућност
слободе од државе саме.
Даље, значајна је у том смислу и Декларација о слободи политичке дебате у медијима 4 .Право на
слободу изражавања и информисања овде се квалификује као један од основних темеља
демократског друштва и један од основних услова за напредак и развој сваког појединца.Слично је
изражено у Декларацији о слободи изражавања и информисања из 1982. године, Декларацији о
медијској политици сутрашњице 5 ; Резолуцији (74) 26 о праву на одговор- положај појединца у
односу на штампу , Резолуцији 1165 (1998) Парламентарне скупштине о праву на приватност и
Препоруци број Р (99) 15 о мерама у вези са извештавањем медија о предизборним кампањама, као
и у Препоруци број Р (97) 20 где је посебно наглашено да слобода политичке дебате не обухвата и
слободу изражавања расистичких ставова или ставова који подстичу мржњу, ксенофобију,
антисемитизам и све облике нетолеранције. У свим наведеним актима, наводи се да "остваривање
права на слободу изражавања са собом носи обавезе и одговорности," као и да ово право "може
легитимно бити ограничено ради одржавања равнотеже између остваривања овог права и
поштовања других фундаменталних права, слобода и интереса заштићених другим међународним
правним актима.
Посматрано са другог аспекта, слобода изражавања је право које традиционално припада одраслој
особи. Путем тумачења може се посредно закључити да и деца поседују слободу мишљења и
изражавања, али то ни у једном од поменутих докумената није експлицитно наведено. Чак ни
Декларација о правима детета не предвиђа ово право, иако генерално постоји право детета да
тражи, прима и даје информације и идеје свих врста без обзира на границе, било усмено, било
писмено или штампано, у уметничкој форми или преко било ког другог средства информисања по
* Драгана Ћорић, Aсистент, Правни факултет, Нови Сад.
1 Универзална декларација о правима човека, чл.18. У члану 19 Интернационалног Споразума о грађанским и
политичким правима се прихват информација или идеја донекле прецизира: « ....било усмено, писмено или на оба
начина истовремено, у облику уметности или преко било ког другог медија, по сопстевном избору».
2 Усвојена и проглашена Резолуцијом 217А Генералне Скупштине УН од 10.12.1948.
3 Конвенција је ступила на снагу 03.09.1953. Индикативна је повезаност наведеног члана 10 са чл.19 Универзалне
декларације.
4
Усвојена од стране Комитета министара, 12. фебруара 2004. година, на 872. заседању представника
министара.Прошло је више од 50 година након отварања за потписивање земљама чланицама Савета Европе
Конвенције о заштити људских права и основних слобода
5 Усвојена на Шестој европској министарској конференцији о политици масмедија у Кракову 15. и 16. јуна 2000.
године
ДРАГАНА ЋОРИЋ - ПАРАДОКСИ ЈЕДНЕ СЛОБОДЕ
32