Free_Law_Journal-Vol.. - Free World Publishing Inc.

Free Law Journal – Volume 1, Number 1 (18 July 2005)
само оруђе вишег ауторитета, исказано нумерички, процентима, као сагласност или несагласност
са ставовима других 9 .
Зато, слобода изражавања фигурира као « вентил» слободе мисли. У питању је механизам
подложан сваколиким контролама, ограничавањима. Овиме упадамо у парадокс саме суштине
ових слобода 10 . Теоријска гаранција није истовремено и довољна за њихово несметано коришћење
у стварном животу. Државе је зато склона ограничавању оног што се неограничено гарантује а у
име виших циљева типа « заштите права и угледа других лица, очувања ауторитета и
непристрасности суда, националне безбедности, јавног здравља и морала или јавне безбедности» 11 .
Извесна законодавна ограничења у овом домену се свакако намећу као нужна, али остављају и
широк простор за злоупотребе. Међутим, има и супротних случајева. У САД, на пример, особа ,
која се бави државним послом или обавља било коју другу јавну функцију, нема право да тужи
друго лице због клевете. Сама позиција у друштву коју заузима је подложна оштрој критици
јавности, и таква личност мора бити спремна да прихвати сваку критику упућену њеном раду или
самој појави.
Слобода изражавања се тако не може свести на чисто индивидуално право да се нешто сазна или
саопшти. Оно има своју колективну димензију која претпоставља постојање стабилних установа и
организација чијим посредством се могу примати и одашиљати поруке од јавности и ка јавности.
Посебно је значајан механизам у процесу доношења политичких одлука. У том случају делује
изнутра- међу самим државним органима, али и споља - у интеракцији са (изборном) популацијом.
ДЕФАМАТОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ ИЛИ КРИТИЦИЗАМ?
Европски суд за људска права својом праксом је утврдио да је слобода изражавања посебно
подложна контроли у свим аспектима, било да се посматра као « изражавање мишљења или идеја
које су фаворизовано примљене или посматране као неувредљиве или као производ
индиферентности, већ и оне које вређају, шокирају(?) или узнемирују државу или било који
сегмент популације». 12 Иако, дакле поставља висок степен толеранције за информације на основу
који се ствара мишљење које ће неминовно, негде и некад бити саопштено, Европски суд за
људска права оставља исто толико широк простор и за санкционисање сваког понашања које се
може подвести под горенаведено. Слобода изражавања стога не може бити неограничена, већ
може трпети и ограничења која су неадекватна у односу на слободу мишљења.
Суд је проценио да је у демократији слобода изражавања право од виталне важности. Суд је
нарочиту важност приписао говору који се односи на политичка питања или друга питања која су
од ширег друштвеног интереса. У овој области су рестрикције слободе изражавања проучене са
нарочитом пажњом, те је простор за примену доктрине "поља слободне процене државе"
унеколико сужен. 13 . Тако је ова слобода ограничена дужношћу државе да сузбија пропаганду рата
9 Вешто постављено питање понекад може наметнути одговор, без обзира на право мишљење испитаника, посебно
када се мишљење треба свести на кратак одговор, најприближнији правом ставу испитаника.
10 Што и јесте, сходно тумачењима прадставика либералне струје, сама суштина парадокса слободе, не само слободе
мишљења и изражавања, већ и сваке друге слободе.
11 Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама, чл.29, став 3
12 Коментари и препоруке организације ARTICLE 19 на предлог црногорског закона о медијима, АНЕМ, 2003.
13 Endru NIKOL, Doughty Street Chambers, London : Izveštaj Savetu Evrope o Zakonu o javnom informisanju Republike
Srbije iz 1998. godine
ДРАГАНА ЋОРИЋ - ПАРАДОКСИ ЈЕДНЕ СЛОБОДЕ
34