Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
10<br />
Tanja Tatomirović<br />
KORENI PROPAGANDE<br />
Od samog početka dvadesetog veka, izraz <strong>propaganda</strong> ima pežorativni smisao.<br />
Pojam koji i dalje implicira nešto loše, nešto uz šta se vezuju laž, obmana, lukavstvo<br />
i ispiranje mozga.<br />
Poslednjih godina prisutna su slična mišljenja o spin doktorima i načinima na<br />
koji je <strong>propaganda</strong> devalvirala demokratsku politiku. Psiholozi Entoni Pratkanis<br />
i Eliot Aronson su svojom knjigom „Doba propagande“ (1992) pokušali da<br />
informišu Amerikance o sofisticiranoj upotrebi tehnika propagande i objasne<br />
kako neutralizovati njenu efikasnost.<br />
Rasprostranjeno je bilo mišljenje da je <strong>propaganda</strong> rak u telu politike koji upravlja<br />
našim mislima i delima i kojeg treba izbegavati po svaku cenu. Da bi se <strong>propaganda</strong><br />
korisno upotrebila, trebalo ju je prvo lišiti negativne konotacije.<br />
Stari Grci su gledali na ubeđivanje kroz retorički oblik, shvatajući da su logika i<br />
razlog neophodni za uspešno prenošenje ideja. Vođe su kroz istoriju pokušavale<br />
da utiču na način mišljenja svojih podanika. Shodno tome, nacisti su imali<br />
Ministarstvo narodne prosvete i propagande, Sovjeti Propagandni Komitet<br />
Komunističke partije, Britanci Ministarstvo informacija, dok je kod Amerikanaca<br />
to bio Biro za ratno informisanje.<br />
U oba svetska rata saveznici su opisivali neprijateljsko formiranje javnog mnjenja<br />
kao propagandu, istovremeno tvrdeći za sebe da plasiraju istinite informacije.<br />
Poreklo izraza <strong>propaganda</strong> datira iz perioda reformacije, kada je duhovna i<br />
crkvena ujedinjenost Evrope bila uništena gubljenjem pozicija katoličke crkve<br />
u severnoj Evropi. Tokom borbe između protestantizma i kontrareformističkih<br />
snaga, crkva se našla pred problemom kako održati i ojačati svoje pozicije u<br />
nekatoličkim zemljama.<br />
Savet kardinala, osnovan od strane pape Grgura XIII (1572-1585) bio je zadužen<br />
za širenje katoličanstva i vođenje crkvenih poslova u problematičnim zemljama.<br />
Generaciju kasnije, po izbijanju tridesetogodišnjeg rata (1618-1648), Gregor XV<br />
je 1622. godine osnovao stalnu komisiju „Sacra Congregatio de Propaganda Fide“ 4<br />
zaduženu za upravljanje misijama u inostranstvu, koja se finansirala od poreza<br />
4 Kongregacija za propagandu i veru
Change language