Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
MUSOLINIJEV MIKROFON 71<br />
Na primer, jedna vest koja joj je bila uručena da pročita bila je izveštaj britanskih<br />
trupa o trovanju bunara u Avganistanu tako da čobani nisu imali mesto<br />
gde bi mogli da vode svoje ovce na pojilo. Prijatelji iz britanske ambasade su<br />
joj rekli da to uopšte nije bila istina, tako da je ona to jednostavno izbacila<br />
iz vesti. „Nisam to stavila da ide u etar i bila sam istoga dana upitana od svojih<br />
pretpostavljenih zašto sam izostavila taj članak“, rekla je ona. Odgovorila im<br />
je da su članci koje je ona izabrala bili najbolji za vesti i da joj je ponestajalo<br />
vremena. Jednom drugom prilikom Musolini je napisao članak koji je tvrdio<br />
da su britanski vojnici koji su služili u Egiptu oboleli od kuge i da su prenosili<br />
zarazu na civilno stanovništvo. Serđova je osetila da mu je namera bilo jasna<br />
- da započne bolesne glasine da bi nahuškao Egipćane protiv Engleza 92 .<br />
Liza Serđo je, kako je pisala, bila suočena sa dilemom 1936. godine - izborom<br />
između pokornog emitovanja laži kako bi opravdala napad na Abisiniju i<br />
prepuštanja svojoj savesti da bude nabijena na stub beščašća ili da upotrebi<br />
malo slobode koju je uživala i promeni pisanje i možda bude otpuštena sa<br />
posla i osramoćena.<br />
Bekstvo iz <strong>Italije</strong><br />
Već 1. avgusta 1933. godine počele su da se dešavaju stvari koje su dovele do<br />
njenog bekstva iz <strong>Italije</strong>, kada je grof Ćano postao upravnik Biroa za štampu<br />
i propagandu.<br />
Ćano, rođen 8. marta 1903. u Livornu, bio je vojni ataše koji je služio u konzulatima<br />
u Južnoj Americi i Aziji i u italijanskom izaslaništvu Svete Stolice.<br />
On se 1930. godine oženio Edom Musolini, Dučeovim najstarijim i najomiljenijim<br />
detetom. Par se preselio u Kinu da bi Ćano mogao da obavlja svoj<br />
dotadašnji posao, dok ga Musolini, kome je nedostajala kćerka, nije premestio<br />
u Biro za štampu i propagandu u Rimu.<br />
Ćano je postao pomoćnik ministra 1934. godine, a ministar 1935. godine.<br />
Njegov posao je bio da se pobrine o tome da čvrsto kontrolisane italijanske novine<br />
veličaju Musolinija, pevaju hvalospeve režimu, ocrnjuju neprijateljske strane<br />
vlade i izbegavaju bilo kakve izveštaje koji bi mogli da se loše odraze po Italiju.<br />
92 Jack Preble to Lisa Sergio 16 November 1949, Box 4 Folder 3, Lisa Sergio Papers, Georgetown<br />
University Library, Special Collections Division, Washington, D.C. Georgetown University<br />
Library, Special Collections Division, Washington, D.C., http://library.georgetown.edu/
Change language