Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
MUSOLINIJEV MIKROFON 75<br />
našanje Lize Serđo i iznenada ju je otpustio u proleće 1937. godine, u 6 sati<br />
popodne, jedan sat pre njene emisije u sedam 105 . Prema obaveštajcu, jedan<br />
prijatelj (nepoznatog imena u izveštaju, iako bi to mogao biti Džon Vitaker,<br />
Amerikanac rođen na Siciliji koji je živeo u Rimu kao predstavnik „Herst novina“)<br />
angažovao je Serđovu da intervjuiše poznate Italijane za razne američke<br />
i italijanske novine. Obaveštajac tvrdi da je njen prvi intervju bio sa<br />
Markonijem 106 .<br />
Ovaj doušnik kaže i da je taj prijatelj kontaktirao Ćana kako bi od njega dobio<br />
dozvolu za zajednički projekat koji je započeo sa Lizom Serđo, ali je Ćano<br />
odgovorio da bi bilo bolje da muškarac piše članke, što je stavilo tačku na<br />
saradnju.<br />
Tada je Serđova bila potpomognuta od strane Markonija i De Revela da ode<br />
u Sjedinjene Američke Države. Ova obaveštajka je rekla istražiteljima da<br />
„zna sigurno da je dotična osoba napustila Italiju jer nikako nije mogla da obezbedi<br />
sebi tu posao“ 107 . Drugi obaveštajci su takođe izjavili da je iz tog razloga<br />
Liza Serđo napustila zemlju 108 .<br />
Pored toga, ove izjave ukazuju na to da Serđova nikada nije radila za italijansku<br />
tajnu policiju ili bilo koji drugi državni ogranak osim italijanskog Ministarstva<br />
za narodnu kulturu niti je bila angažovana u špijunske aktivnosti<br />
za <strong>fašističke</strong> interese. Ipak, ni jedna od ovih informacija nije siguran dokaz o<br />
tome ko je Liza Serđo zaista bila.<br />
Prema istim izvorima, 1944. godine pristala je da bude nacionalni obaveštajac<br />
za bezbednost za interese „Ef Bi Aj“ (FBI) i da prosleđuje informacije<br />
o istaknutim italijanskim zvaničnicima 109 , a takođe je sarađivala u istraživanjima<br />
u vezi fašističkih aktivnosti na teritoriji grada Njujorka.<br />
105 “Lisa Sergio Naturalized,” The New York Times, 7 September 1944, 8. ; John C Knox to Lisa<br />
Sergio 6 November 1944, Box 4 Folder 1, Lisa Sergio Papers, Georgetown University Library,<br />
Special Collections Division, Washington, D.C. Georgetown University Library, Special<br />
Collections Division, Washington, D.C., http://library.georgetown.edu/<br />
106 “Sergio to Shipley”, 23 April 1953., http://openlibrary.org/a/OL256636A<br />
107 Ibidem<br />
108 Ibidem<br />
109 Stanley M. Isaacs to Lisa Sergio 31 August 1953, Box 4 Folder 2, Lisa Sergio Papers,<br />
GeorgetownUniversity Library, Special Collections Division, Washington, D.C. Georgetown<br />
University Library, Special Collections Division, Washington, D.C.
Change language