Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
76<br />
Tanja Tatomirović<br />
Koja istorija je tačna?<br />
Ove različite i suprotstavljene izjave bacaju svetlost na jedan od najosnovnijih<br />
izazova istoričara - dominirajući nepotpuni dokaz. Najveće nepodudaranje<br />
između dve izjave je pitanje da li je Serđova napustila Italiju iz prezira<br />
prema fašizmu, nemogućnosti da nađe posao ili navodnog začuđujućeg neverstva.<br />
S obzirom na to da u rukopisima koje je ostavila za sobom Serđo<br />
nije izričito izrekla optužbe za izdaju, a nije moguće reći da li je bilo ili ne.<br />
Bilo je opšte poznato da je Ćano imao brojne ljubavne afere. Musolini je<br />
počeo da prima anonimna pisma u vezi Ćanove neopreznosti i indiskretnog<br />
ponašanja oko 1935. godine. I Ćano i njegova žena Eda su bili poznati po<br />
tome da su imali mnoge vanbračne afere koje uopšte nisu krili. Ćano je imao<br />
mnoge ljubavnice u italijanskim aristokratskim krugovima, a Eda je volela<br />
mlađe, atletski građene muškarce. Iako Ćano nije radio u Ministarstvu toliko<br />
dugo koliko je radila Serđova (ona je radila od 1932. do 1937. godine, a on<br />
od 1933. do 1936. godine), poznato je da ih je zajednički rad doveo u česte<br />
kontakte. Na primer, Serđova je tvrdila da je bila u Veneciji kada se Musolini<br />
sreo sa Hitlerom. Uređivanje saopštenja za štampu o ovom događaju izgleda<br />
da je bilo Ćanov prvi zadatak koji je trebalo da obavi za Musolinija, potvrđuju<br />
spisi Lize Serđo.<br />
Iako je nemoguće konstatovati da je imala ljubavnu aferu sa Ćanom i verovatno<br />
sa drugim muškarcima, ta mogućnost nije isključena. Takođe je uverljivo<br />
i svedočenje jednog obaveštajca iz „Ef Bi Aj“ (FBI) koji je izjavio da je ona<br />
napustila Italiju samo zbog toga što nije mogla da obezbedi posao. Posao za<br />
neudatu ženu koja izdžava samu sebe bila bi veoma ozbiljna briga u režimu<br />
koji isključuje žene na poslu. Počevši od 1928. godine, vlada je donosila sve<br />
jače i jače restrikcije po pitanju žena na radnom mestu, da bi kulminacija<br />
nastupila zakonskim dekretom 5. septembra 1938. godine koji je nalagao da<br />
sve državne službe osiguraju da po državnim kancelarijama ne bude više od<br />
deset posto radnika ženskog pola 110 . Ako nije napustila Italiju zbog svojih<br />
političkih shvatanja, kada je zapravo ona uopšte počela da razmatra odlazak<br />
za Ameriku? Priča o njenom prvom dolasku u Sjedinjene Američke Države<br />
110 De Grazia, How Fascism Ruled Women. 166, 193.
Change language