Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
24<br />
Tanja Tatomirović<br />
Italijani su se u to vreme mogli pohvaliti sa četrnaest stanica, kablovskom<br />
mrežom u dužini od 3.700 km i čak dva kompletna simfonijska orkestra,<br />
od kojih je svaki imao osamdeset muzičara, koji su postavljeni posebno za<br />
radio svrhe.<br />
U Notingemu u Engleskoj novine su se iščuđavale tome da je „italijanska mreža<br />
organizovana na takav način da sistem kablova omogućava da bilo koji važan<br />
događaj bude emitovan u celoj zemlji, bez obzira na to iz koje stanice potiče“. 16<br />
Ideja o stvaranju centralnog sedišta italijanske radiofonije rodila se iz<br />
potreba fašističkog režima. Trebalo je ozvaničiti postojanje novog oblika<br />
komunikacije koji je imao ogromni propagandni potencijal. Dotadašnji<br />
skromni studio nije više zadovoljavao potrebe i ulogu koju će radio imati<br />
u nastupajućim godinama. S osnivanjem EIAR-a državnim dekretom 29.<br />
decembra 1927. godine, donosi se i odluka o izgradnji novog sedišta radija,<br />
koje bi se isticalo svojom grandioznošću, istovremeno vodeći računa o<br />
kvalitativnim i tehnološkim potrebama.<br />
Tako je započela izgradnja „Kuće radija“ koja je trajala od 1929. do 1931.<br />
godine.<br />
Arhitektonska specifičnost dela Rima u kojem je nikla građevina je stavila<br />
pred teške ispite graditelje, koji su zbog striktnih zakona i uske namene<br />
građevine stvorili prepoznatljivu i namenski vrlo funkcionalnu zgradu.<br />
Prvobitni projekat je predviđao izgradnju sedam auditorijuma, od kojih je<br />
najveći, smešten na drugom spratu, sa impozantnih 420 kvadratnih metara,<br />
služio za simfonijske nastupe. Nešto manja sala B, smeštena u suterenu,<br />
služila je za manje orkestre i recitovanja. Instalirana oprema je predstavljala<br />
vrhunac tehnike tog vremena.<br />
Osim toga, Rimska kuća za emitovanje posedovala je debele zidove i velike<br />
studije koji su bili zvučno dobro izolovani do te mere „da se činilo da je čovek<br />
gluv kada je ulazio u njih. Nije bilo dopiranja bilo kakvih spoljašnjih zvukova, a<br />
16 “Italy’s <strong>Radio</strong> Progress,” The Nottingham News, 23 January 1934. Box 19 Folder 1, Lisa<br />
Sergio Papers, Georgetown University Library, Special Collections Division, Washington, D.C.<br />
Georgetown University Library, Special Collections Division, Washington, D.C., http://library.<br />
georgetown.edu/
Change language