Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
MUSOLINIJEV MIKROFON 13<br />
koja je sistematski stvarala stereotipe o neprijatelju, predstavljajući ga kao oličenje<br />
podlosti. Stanovništvo se osetilo prevarenim i zbog nikad ostvarenih obećanja o<br />
beneficijama za ratne heroje. Pojam <strong>propaganda</strong> asocirao je na laž i prevaru, što<br />
je imalo za posledicu raspuštanje Ministarstva informacija.<br />
Slična situacija je bila i u Sjedinjenim Državama, gde je izveštaj Džordža Krila,<br />
napisan 1920. godine, pobudio sumnje i stavio pod lupu javnog mnjenja veći<br />
deo propagandnih aktivnosti tokom Prvog Svetskog rata. Te epizode su kasnije,<br />
tridesetih godina, stvarale ozbiljne prepreke propagandistima u pokušajima<br />
animiranja javnosti protiv fašizma.<br />
Evropski diktatori u usponu na propagandu su gledali kroz drugačiju prizmu.<br />
U poraženoj Nemačkoj, iskustva britanske propagandne kampanje stvorila su<br />
plodno tle za kontrapropagandu protiv mirovnih ugovora i Vajmarske republike.<br />
U svom delu „Majn Kampf“ Adolf Hitler je posvetio dva poglavlja pitanju<br />
propagande.<br />
Britanski način propagiranja je bio idealna osnova za stvaranje i razvoj novih<br />
metoda u evropskim državama posle rata. Uvidevši njenu ulogu u svakom<br />
političkom pokretu koji pretenduje na vlast, Hitler je smatrao propagandu<br />
za sredstvo političkog marketinga, tako da nije slučajnost da je jedno od prvih<br />
ministarstava koje je u Nemačkoj tada osnovano bilo upravo Ministarstvo<br />
prosvete i propagande.<br />
Uloga propagande je da privuče pažnju mase na određene teme. Ona treba da bude<br />
jednostavna, koncentrisana na srž tematike, ponavljana često ne bi li probudila<br />
emotivne osećaje kod onih kojima je namenjena.<br />
Za razliku od boljševika, nacisti nisu pravili jasnu razliku između propagiranja i<br />
agitovanja. U sovjetskoj Rusiji, agitacija se svodila na indoktrinaciju masa putem<br />
slogana i ideja, dok je uloga propagiranja bila u širenju marksističko-lenjinističke<br />
ideologije.<br />
Ova jasna razlika datira iz definicije koju je postavio Georgij Plehanov 1892.<br />
godine: „Uloga propagatora je da prezentuje ideje jednoj ili više osoba. Agitator<br />
prezentuje jednu ili više ideja celokupnoj populaciji“.<br />
Nacisti pak nisu smatrali propagandu za sredstvo partijske elite već kao<br />
instrument za indoktrinisanje nemačkog naroda. Ako je Prvi Svetski rat po prvi
Change language