Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije

32
Tanja Tatomirović
Drugi oblici delovanja ogledaju se u emitovanju vesti o aktuelnim političkim
dešavanjima na nekoliko evropskih jezika kao i u emitovanju na kratkim
talasima, usmerenom ka obe Amerike u cilju konsolidacije mnogobrojne
emigracije sa fašističkim režimom.
U to vreme, 1932. godine, Italija je planirala kolonijalno osvajanje Etiopije,
pokušavajući da minimalizuje mogućnost da se u to umeša Evropa. Iako nezavisnost
Etiopije nije bila od velike važnosti za Britaniju i Francusku, ona
je bila član Lige Nacija (osnovana da zaštiti članice od bilo kakve agresije), a
to je značilo da bilo kakva invazija neće biti ignorisana.
Musolinijevo osvajanje bi samo pokazalo nefikasnost i nemogućnost Lige
Nacija da očuva sigurnost. Liga je nametnula delimične sankcije protiv Italije
koje su zabranjivale bilo kakve kredite i uvoz, a stavljen je i embargo na
sve materijale koji su imali veze sa ratnom opremom. Sankcije su bile neefikasne,
sporo su funkcionisale i samo su delimično bile podržavane od strane
zemalja članica (SAD nisu uopšte podržavale sankcije).
Musolini je izvršio invaziju na Etiopiju oktobra 1935. godine, započevši pravi
rat u kome je koristio artiljeriju i vazdušne snage. Posle sedam meseci,
nakon bekstva vladara Haila Selasija, Musolini je proglasio Etiopiju delom
italijanske fašističke imperije. Prve emisije koje su mogle da se čuju na kratkim
talasima bile su u vezi sa debatom o Ligi Nacija i sankcijama nametnutih
Italiji. One su prouzrokovale takvo komešanje da su bile komentarisane i
u njujorškom „Pariskom pismu“ (“Paris Letter”) 1936. godine, koje je pisalo
da su Parižani obratili pažnju na vesti emitovane u sedam popodne na pet
jezika - prvo italijanskom, a zatim češkom, engleskom, francuskom i nemačkom,
skrećući pažnju na to da su čak u poslednja tri slučaja svi voditelji
zapravo bile žene 26 .
Neposrednost italijanske kampanje u Etiopiji donosi fokusiranje ka tom delu
Afrike, intenziviranjem propagande svakodnevnim emisijama različitog
sadržaja, ublažavajući proteste Lige naroda protiv kolonijalističkih apetita
Musolinija i istovremeno pravdajući neophodnost vojne intervencije u
domaćem javnom mnenju. Tu je prvi put stavljena na težak ispit njegova
celokupna medijsko-propagandna mašinerija, koja je dobila zadatak da
ublaži prve znakove ekonomske krize.
26 jedna od njih je bila i Liza Serđo