Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
MUSOLINIJEV MIKROFON 15<br />
KORENI FAŠIZMA U ITALIJI<br />
Turbulentne godine između dva svetska rata predstavljale su plodno tlo za<br />
stvaranje totalitarnih režima. Neravnopravna podela kolonija, ekonomska<br />
nestabilnost, revanšizam, kao i stvaranje novih država, granica i interesnih<br />
sfera, bile su direktan uzrok polarizacije Evrope.<br />
Na jednoj šestini zemljine kugle je 1919. godine stvoreno prvo totalitarno<br />
društveno uređenje, Sovjetski Savez. Strah od širenja boljševičkih ideja<br />
naveo je pojedine zemlje da podupru snage koje bi mogle da se suprotstave<br />
širenju te ideologije - fašizam.<br />
Iako izašla kao pobednica iz Prvog Svetskog rata, Kraljevina Italija je gajila<br />
revanšističke osećaje prema državama saveznicama. Osećaj frustriranosti<br />
zbog neostvarenih teritorijalnih proširenja pojačavala je činjenica da je u<br />
njenoj neposrednoj blizini došlo do stvaranja države Južnih Slovena, na<br />
teritoriji koja je bila meta italijanskih teritorijalnih pretenzija. Duboko<br />
podeljena, ne samo kulturološki već i socijalno, sa zaostalim jugom čiji su<br />
pojedini delovi gajili secesionističke namere i bogatim severom u punom<br />
industrijskom zamahu, Italija je u ranim dvadesetim godinama bila pred<br />
teškim ispitom: očuvanju nacionalne konsolidacije i sticanju ravnopravnog<br />
položaja sa državama članicama Antante.<br />
Parlamentarna razjedinjenost, republikanske i antimonarhističke ideje<br />
dodatno su opterećivale već turbulentnu scenu. Kraj prve dekade dvadesetog<br />
veka je obeležen pojavom pojavom anarhističkih i levičarskih ideja širom<br />
Evrope, što nije ostalo bez odjeka u pojedinim intelektualnim i, iznad svega,<br />
radničkim krugovima <strong>Italije</strong>.<br />
Sever <strong>Italije</strong>, tradicionalno monarhistički, sa jakim klerikalnim uticajem i<br />
buržoaskim staležom, na vreme prepoznaje opasnost od stvaranja Sovjetske<br />
Republike.<br />
Italiji je bila potrebna nova politička opcija, nova doktrina koja bi sačuvala<br />
interese vladajućih krugova.
Change language