Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
MUSOLINIJEV MIKROFON 29<br />
Za usađivanje željene poruke u glave i srca slušalaca, <strong>propaganda</strong> koristi<br />
jasne i detaljno proučene tri psihološke metode:<br />
1. Pojednostavljenje ideologije i teorije kako bi lakše bila primljena<br />
kod masa.<br />
2. Konstantno ponavljanje određenih pojmova u nedogled.<br />
3. Ritualu ponavljanja se dodaje slogan kao sredstvo pomoću kojeg se<br />
lakše pamti željena informacija.<br />
To je bio prvi put u istoriji radija da je metod njegove upotrebe bio doveden<br />
do savršenstva sa propagandne tačke gledišta. Propagandna svrha radija,<br />
stvorena od strane nacista, i u drugim zemljama i režimima će imati vrlo<br />
značajnu ulogu, najviše u raznim sukobima posle drugog svetskog rata. Kao<br />
dokaz tome govori i Gebelsova izjava - “Vesti su oružje rata čija je namena da<br />
dobiju rat, a ne da prenesu informacije“.<br />
Još u Prvom Svetskom ratu nemački kancelar Betman-Holveg 22 izdao je<br />
26 zabrana da bi sprečio mogućnost da nepouzdane informacije izađu u<br />
javnost.<br />
Novine su tada bile najznačajniji medij, sredstvo komuniciranja između<br />
političara i javnosti, jedini izvor informisanja koji je objavljivao ratne izveštaje<br />
i plasirao informacije za koje je vojska odlučila da se mogu objaviti.<br />
No, radio je ubrzo pred novinarstvo stavio nove standarde, mogućnosti i<br />
načine uticanja na javnost. To je među prvima otkrio upravo šef nemačkog<br />
Ministarstva propagande Jozef Gebels: “Usmeravanje vesti oružje je rata, a cilj<br />
mu je - biti na strani rata i ne dopustiti da se objave informacije”.<br />
Gebels je uspeo tokom dužeg perioda da kontroliše radio, iako je znatno više<br />
problema imao sa štampom.<br />
22 Theobald von Bethmann-Hollweg (1856 – 1921)
Change language