Musolinijev mikrofon - Radio propaganda fašističke Italije
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti. Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku. Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
„Musolinijev mikrofon“ bavi se tematikom radio propagande u Italiji za vreme fašističke vlasti. Ta tematika kod nas nije u dovoljnoj meri naučno vrednovana, niti promišljana. Korišćeni izvori su strane (italijanske) provenijencije, što daje posebnu vrednost posmatranom radu, koji je značajan i zbog iznetih činjenica i podataka koji su manje poznati našoj naučnoj javnosti.
Knjiga se nalazila i na spisku dodatne literature na studijama istorije Beogradskog Univerziteta, za predmet Propaganda u XX veku.
Posle 8 godina -- kada je objavljena kao prvo izdanje Društva Srbije za odnose s javnošću -- knjiga je odlukom autora od 24. 3. 2019. dostupna i u ovom besplatnom formatu.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
60<br />
Tanja Tatomirović<br />
troje dece da zajedno napadnu neko četvrto dete. Zloća, dakle, koju njihove mamice<br />
i tatice pokušavaju da otklone kada prouzrokuju neprijatnosti u porodici. Ovo<br />
će razumeti svako ko ima sposobnost da se distancira od situacije i da objektivno<br />
sagleda model po kojem ljudi napadaju manjine.<br />
U vreme nestašice, kada ljudi počnu da strahuju i da pljačkaju banke ili piljarnice,<br />
dolazi do jagme, a onda kad se stvari uspore nastupa zavera da bi se pojedinci<br />
likvidirali. Počne kao šala: završi s monopolom. Jedini poznati odnos imigranata<br />
u Americi prema strancima je onaj koji je bio vidljiv u vreme ratova s Indijancima.<br />
Oni su se okončali. Koliko se blata bacalo po Indijancima i koliko su ti Indijanci bili<br />
razbijeni, uzdržaću se da kažem.<br />
Indijanci su bili druga rasa. Svi ostali naši problemi su PRVOBITNO proizašli iz<br />
našeg pokušaja da se ISKOBELJAMO od londonskih smrdljivih zelenaša, koji su<br />
potom pokušali da nam dođu glave. Samo treba pogledati naše odnose s Londonom<br />
za vreme građanskog rata. Ne zagledam u prošlost da bih podstakao gnev.<br />
Govorim o tome kako je Amerika iznutra građena za MIR, a NE za to da se svrstava<br />
na jednu stranu u evropskim kavgama. Naš građanski rat je bio iznuđen.<br />
Čitajte Kristofera Kolinsa u DEBATAMA o odnosu Juga prema gradu Njujorku.<br />
Pročitajte Overholsera u DEBATAMA o KREIRANJU rata tako da bi londonski<br />
čifuti i američki izdajnici bolje mogli da kontrolišu američku valutu.<br />
Današnji slučaj nije taj da nas neko ČIKA da se tučemo s Evropom. Već je slučaj<br />
odstranjivanja sve slinavosti zelenaške propagande koja započinje pokolje. Englezi,<br />
koji su delimično slabunjava, a delimično brutalna nacija, bili su zeznuti.<br />
Pokazali su lenjost u borbi za svoje gazde i posednike. A te gazde i posednici su polako<br />
postali Jevreji, no to još nisu potpuno. Kad god smo uradili nešto kako treba,<br />
Evropa nas je cenila. Evropa je čak žudela za evropskom Amerikom. Prema čemu<br />
se to Evropa danas kreće uz interese zelenaša?<br />
To je zaista POTPUNA koještarija, sva ta priča o Americi kao FINLANDIJI. Kao<br />
što su potpuna koještarija i svi ti sklopljeni ugovori s boljševicima. To je plod potpune<br />
histerije. Takođe je i plod čitanja novinarskih govnarija u zadnjih 50 do<br />
80 godina. A ove šonje, makroi i prevaranti sada se usuđuju da upotrebljavaju<br />
reči kao „američki” i „neamerički” bez IKAKVOG odnosa prema suštini američke<br />
nacije. Mnogi od njih nisu nikad ništa ni pročitali sem novina.<br />
Razmera izdaje je ogromna, u čemu je Ruzvelt igrao važnu ulogu i kojoj je upravo<br />
on kumovao.
Change language