DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

И у гладним годинама
без шта да дјеца поједу,
човјек је нудио госту
– и чега има и чега
нема:
„Да частим?“, а он:
„Немој, нијесам гладан“,
а гладан свега.
И он је,
кад му је враћао посјету,
нудио: „Да частим“
кад је читава година била пост.
Ако шта негдје поједе,
мораће и код њега
гост.
Све им се на ријечи сведе:
„Да частим“,
а ништа да се поједе,
за које
нијесу давали прилику
каквом из рукава кецу,
сем кад је неко
све понуђено појео,
за које су говорили:
„Видјесте ли
како она прасица поједе
посљедње што смо оставили за дјецу?“
12