DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

чуло се:
„Возач, дај по једну карту
мени и њему, ја частим“.
„Не ти, но ја“
„Добро – кад хоћеш...
возач, сада ја частим,
дај још по једну,
ова је тура моја.“
У кафани, послије првог чашћавања
само „прасица“ отишла би
подвијајући реп,
да на њу не дође ред.
А кад останеш да чекаш
да прасица каже: „Сад ја частим“,
она би ту остала док ти досади
– у недоглед.
На свадби,
све се заборавља
– само се ије и пије
(сјутра Бог зна да ли ће га бити).
Настаје зезанција,
као да то не траје само један дан:
обиље
– опуч крканција.
24