DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

Док вичу: „Ја ћу!“,
другог ће да пусте да палти,
само не да се први
за новчаник ухвати,
за коју трку
потребно је знање,
јер не добија онај што највише даје,
но
најмање.
У џепу штошта
које је сабрано са оним у глави
– доста
да части,
да другог помогне,
а да га ништа не кошта.
Иако је са мало новца,
он ће да оде у кафану
и попије двије
– и друга да поведе
да га части,
уз: „Не ти, но ја“.
А потом онај други:
„Келнер, још по једну,
ова је тура моја.“.
Кад су дошли у Београд,
гдје им је увијек мило,
и ушли у градски аутобус
да се провозају,
(јер их у нашим малим градовима
није било),
23