DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

„Крупан новац кад понудим
да частим,
тренутак хитан
– ко прије,
они ће рећи:
’Немој. Ми имамо ситан’.
Ко ће послије да плати: ’Не ти, но ја’,
то нико не зна“
Мој друг давно је отишао из ове муке
– 50 година у Паризу,
Рабату, Монтреалу
– срећне руке;
дошао је да нас види,
повратном картом
за америчко копно,
узгред у кафани да „части“,
не једном,
но два пута узастопно.
Други пут
кад је плаћао,
устао је са погледом бритким
да прије но келнер дође,
он на каси плати,
само да га ја
не предухитрим.
Висок, плав
иако у осамдесетим,
34