DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

Циљ се не губи
иако беспућем
преко камена,
кад мерак привилеговано
пролази између зуби.
У камену без капи кише,
хљеба
није било,
а поштења
и превише.
И кад печу ракију,
(кад је има напретек),
да наздраве,
да провјере част,
пођу до кафане да попију коју.
Жене ће оставити да ложе под казан,
а они у кафани – као прије,
хватајући се за џеп панталона,
а многима новчаник у сакоу
празан.
Достојније је да су паре
у задњем џепу (при задњици,
да ударе по њој)
но у капуту,
стегнуто к срцу,
на тешком
путу.
22