DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

Говорило се
да је неки човјек у Зети
прије
молио младиће
да се успну на дрво и виде
изнад чије куће дим са огњишта вије,
да у тачно вријеме,
на начин лак,
тамо оде
на част
– на ручак...
Он ће узгред да види,
не дај, Боже, коме кућа гори
и коме ће ручак
да загори,
а по вјетру што дим наноси
(да се закуне на крс’)
коме је риба настављена
а коме мрс.
Пређе ли мјеру у гостима
каже му се
да је „запрасио“,
као и оном што је добио прасицу
(ријеч није друга)
да је придржи „напола“,
гдје се увијек мисли – до зиме,
да је потом подијеле,
више да тиме части друга.
14