DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

Ако ово није плаћао,
јесте друго
уз здравицу.
Здравицом свако своје добија,
да се зна ко главу да сагне,
да му крв у образ, кад у срцу није
– прокључа,
– да се људи из пуних устâ – усправе,
да им се, је л’ Бог дâ – ђевојка дâ,
ако траже.
Трпеза је бој без погибије,
погибија без боја.
Гребатор у кафани
препунио им је чашу уз ријеч медену,
те више нијесу могли да наздрављају
– уз његово: „Још по једну“.
Јер у кафани схватиће
да само он личи на каваљер-људе,
те се договорише да „тако“ и буде:
да један по један оде
уз ријечи – да ће сад да се врати,
остављајући га самог
да плати.
Од муке
што му рачун оставише,
као огањ засија,
јер му је
част – чашћавање
– погибија.
30