DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

Некад није све ни до части,
но и гдје се она држи
– ако је неприступачна,
да не може
да се пружи.
Свакоме однекле понешто долази.
Ако нема по коме – лоше што му је,
„Поган је из добре куће“;
„Спала кућа на јадова.“
Ако му га „кућа даје“, „има по коме“,
добар је (ако је), из добре куће је.
Кућа није кућа.
Људи су кућа,
ако су поштени и храбри.
Узалуд је добар, ако му и прадједови
нијесу били.
Важно је
чију слику у њему виде
– на кога личи.
Човјек више личи на ђеда
но на себе.
Једино човјека не можеш препознати
по ђеду
(а ни по њему), ако је на власти:
ништа постаје нешто – нешто и по.
31