DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

У несрећи
која се свим и свачим
храни,
ми смо рођени у Јапану,
а косих очију умрли у Подгирици,
без добровољца
да нас сахрани.
Погинуле
покрадоше,
остављајући их без наде,
говорећи им:
како су животом платили,
да тако и овим спомеником ураде.
А све усред
небеске страве,
кад нијесу могли изабрати
од кога ће ко да погине,
али могли су – за кога,
и колики коме кусур
да чине…
Од слободе
остале су живе само њене ноге,
пут и бесциљ да склопе,
болну причу проносећ свијетом
никад излијечене
Европе.
50