DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

сви у њега видјеше дасу,
док се по кафани шећкаше
тражећи касу...
„Сједи“ – рекох му,
рачунајући да схвати:
„Удесићу да ти стално плаћаш.
Ево ти 50 евра,
па кад на мене ред дође
– плати.“
То му не би мило,
у дилеми
да ли је некад тако било...
Неколико дана послије,
рече ми да је исправно све што је урадио,
да је то од давнина пракса света:
„Тако је“, рече „урадио и мој рођак
– емеритус,
професор универзитета.
У хотелу пред свима,
он је устао и рекао:
’Часну ријеч дајем,
коју нећу да вратим,
да вам се више никада јавити нећу,
ако све што смо сада појели
ја не платим.’“
Ријеткост је част
каква је некад била,
те је сад узус
– да се она законом
опорезује
као луксуз...
35