DA ČASTIM. 2014. Andrija Markuš

Чашћавањем се даје,
као потреба хитна,
а послије се провјерава
коме је дато,
као: удаја кћери на повјерење
отворених груди,
али испод ока кроз окна
ситна.
Било је сиромашнијих
од сиромашних доба тог,
као двојица што су другима
једино давали – чашћавали:
кад ко умре
да копају гроб.
Свако се за то на њих свико,
док неки мјештанин
наиђе на једног
како гроб копа пред поноћ,
сваком велико,
те запита за разлог:
ко га је задужио толико.
„Умро ми је син од три године“,
што бијаше крај за ријеч сваку,
на које му онај рече
да иде кући
да ће он
ископати раку...
43