almanah srk

ВАЛЕРИЙ ЛАТИНИН. ПЕСМЕ 205Која не мисли да јој тај свет тамеУзима меру и за рухо пада.РасполућеностЈа сам расцепљен и Дњепром и Доном –Новом границом разбраћених глава,Која сечивом иде земљом ономГде нам је света, исконска држава.Нас су делили Татари и Гали,Пољаци, Турци, орде разноразне,Но, преци су нам изнова срастали,А ни враг није остао без казне.Да Бог да, тако и вовека било –Крв која кола кроз нас нека крепиКозачко братство, да га чак ни силомЦарска намера никад не расцепи.Сремски КарловциСред Карловаца – подунавског града,Белој армији последњег окриља –Дом Врангелов се држи све до сада,У руском духу, јачем од насиља.О тешкој драми Октобарског сломаТешко читљиви још увек сведочеНеки натписи с неколика домаИ са гробљанске неколике плоче –Али и о том да неславно нијеИшчезла слава словенске армаде,Већ српској деци глас те историјеЈави се кад би тешко – пример даде –И српско небо диже се у тренуС њим са колена свак ко некад клече,Из Карловачке гимназије кренуНараштај који засветли кроз вече.Жарку ДимићуМладости српску данас луч те књигеПросветли како пораз да не признаНи када на њу сручише «першинге»С циљем да клекне пред њима, понизна.