almanah srk

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 27* * *Над овом руљом која ћути,Над небудним још увек родом,Да л узнећеш се, кад, Слободо,Да л златна ће ти луч блеснути?Блеснуће твоја луч обиља,Да сан отера и облаке,Ал старе ране, гњиле, јаке,Увреда стреле, траг насиља,Оскврнављеност душа врелих,Што ум растаче, срца ова –Ко да ублажи и исцели?..Ти, ризо чиста, Исусова...* * *Надви се страшан сан над нама свима,Ужасни, ружни сни нас муче:Тучемо се до зоре с мртвацима,Васкрслима за погребе будуће.Осми већ месец не престају битке,Херојски жар, лаж, издајство над нама,Брлог лупешки у дому Молитве,У једној руци распело и кама.И цео свет је уз лаж што нас изда,Уз свако зло, уз све видове зала!..Не, никад тако дрско људска кривдаПравицу божју није на бој звала!Ни сажаљења поклич слеп не пречиСвемирски света зов да те истреби,Разврат умова, бесмислене речи –Све се то дигло и све прети теби,О родни крају! – Такав накот бојев,Свет од постања не виде, охоли...Русијо, дакле, велико је твојеПредодређење! Снажи, трај, одоли!