almanah srk

8ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦАал’ не вала на такој бесједи!Јер, тако ме вјера не убила,ја невјера никад био нисам,нит’ сам био, нити ћу кад бити,него сјутра мислим у Косовуза ришћанску вјеру погинути!Невјера ти сједи уз кољено,испод скута пије ладно вино –а проклети Вуче Бранковићу!Сјутра јесте лијеп Видов-данак,виђећемо у Пољу Косовуко је вјера, ко ли је невјера!А тако ми бога великога,ја ћу отић сјутра у Косово,и заклаћу турског цар-Мурата,и стаћу му ногом под гр’оце;ако ли ми бог и срећа дадете се здраво у Крушевац вратим,уватићу Вука Бранковића,везаћу га уз то бојно копље,као жена куђељ’ уз преслицу,носићу га у Поље Косово!»Цар Лазар и царица МилицаЦар Лазаре сједе за вечеру,покрај њега царица Милица;вели њему царица Милица:«Цар-Лазаре, српска круно златна,ти полазиш сјутра у Косово,с’ собом водиш слуге и војводе,а код двора никог не остављаш,царе Лазо, од мушкијех глава,да ти може књигу однијетиу Косово и натраг вратити;одводиш ми девет миле браће,девет браће, девет Југовића:остави ми брата бар једнога,једног брата сестри од заклетве».Њој говори српски кнез Лазаре:«Госпо моја, царице Милице,кога би ти брата највољелада т’ оставим у бијелу двору?» –«Остави ми Бошка Југовића».Тада рече српски кнез Лазаре:«Госпо моја, царице Милице,