almanah srk

88МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕЈедино се испод вешала може назрети сунце слободе.– То је фраза.Стрељајте ме због фразе. Ништа ми не опраштајте.Помозите ми, вешала су моја последња шанса!...Стрељајте ме!... Исправите грешке прошлости!...Поправите једну биографију!...Крунишите један живот![4]Живот је мала крађа од вечите смрти.Треба живети!Од свих који су живели и свих који ће живети – ми смо једини живи.Треба се радовати животу!Ко не уме да живи, ко се не радује, мора бити против свегашто је афирмација живота.Ви мрзите живот јер сте дефектни.Ви тражите смрт, бољу од живота.Ви сте за недостижну правду, за сан о поштењу, за бајке о слободи.Престали сте да живите. Ви гледате филмове.[5]Откуда толико хероја у последње време?Нико није задовољан. Никоме није доста.Били сте гладни. Уместо да се наједете, ви сте од своје гладинаправили трагичну мазохистичку разоноду.Нервирало вас је то што се тако једноставно може постати сит.Сиромаштво се не лечи ратовима.Ниједна слобода није донела више хлеба.Народима је после рата потребно двадесет и више годинада би живели као пре рата.Сиромашни не постају богатији кад победе богаташе.Кад се једном ружни побуне против лепих –да ли ће после победе постати лепши?Или само више неће бити лепих?Несрећа је тужна разонода. Илузија да се нешто дешава.Хвала. Више верујем у медицину него у политичке програме.Највише сиротиње има тамо где је сиротиња победила.Кад победи, сиромах ништа не добије, а изгуби наду.Сиротиња у капитализму има макар социјалну поезију.Треба се борити против глади, а не против ситих.[6]Ја сам слушао борце за слободу.Кад их погоди зрно, они јаучу и псују.