Ivica Župan - Rubne posebnosti TEST ! Jezikometni derbi ... - Zarez

poezijaVII/151, 24. ožujka 2,,5.43Tražeći nove crte kojima bih se podvukaoFeđa ŠiširakSadaNa stolu tri èaše, vaza s cvijeæem,upaljaè, dvije kutije cigara i pepeljara.Na stolici moje farmerke i košulja.U farmerkama kaiš,na podu moje tene i èarape.U autobusu za posaoNe može se pisati poezija u autobusuna putu kuæiili na posao.Jednostavno ne može.ŽivotNije redotiæi bez šaptabez nježnih rijeèi, bez obeæanja,oproštaja i želja za ponovni susret.Nijedan osmijeh i suza.Sampotpuno sam.Praznih ruku u bijeloj èistoj posteljiniu sobi koja nije tvojabez obeæanja i podrškebez pogleda i snagebez želje i sa strahom.Sam i strah.Danas nije malo sutraPronašao sam smisao kratkih trenutaka.Momenata koji uglavnom ne utjeèu, ne važe, neznaèe.Dok sjedim sam u sobis ritmom hard diskaživim jedan od tih momenata.Besplatan i nedostojan.Mada sve ovo ništa i ne znaèi.Najgore od svega toga je što ga živim u potpunosti.Postajem egoist, a volio bih dobiti na lotu.Samo da mi bude lakše.Paranoja je mašinovoða samoæe.Èetvrtak lagano postaje petak.Za nekoliko sati æu iskljuèiti budilnik,ustati,pristaviti vodu za kafu,popiškiti se,zaliti kafu,usuti je u veliku šolju,staviti gutljaj mlijeka i tri i po kocke šeæera,iznijeti šolju na prozor,istuširati se,uzeti šolju s prozora,vratiti se u krevet,pustiti muziku,piti kafu...Mladost moja ispunjena je momentimakojih se ne bih trebao sjeæatiu trenutku kada pogled unazad bude jedino boljesutra.HematomOvaj put sam stvarno spreman.Uspio sam sakupiti dovoljno snage.Dovoljno srca i suza da se uspravim.Imam neku vrstu hematoma u glavi.Hematom doðe kad se tijelo nije dobronaviklo samo na sebe.Tražim neke nove crte da bihse njima podvukao i postao netko.Nešto.Stvar, igraèka, možda gumeni pištoljili zveèka.CarstvoBio jednom jedan carsa ženom caricom.Puno su se voljeli iimali tri sina.Danas žive moj otac,moja majka,ja i moja dva brata.Slijepa ulica, tu odmah pored kućeulica je slijepai kad doðem do kraja tu me doèeka bijeli zidokrenem se i kad opet doðem do krajadoèeka me crni zidako je s jedne strane bijeli, a s druge crni zidgdje onda poèinje ulica?eđa Šiširak. Rođen sam uMostaru u novembru 1975. IzMostara sam krenuo za Parizu novembru 1993. Stigao sam uPariz u augustu 1998. Iz Pariza sam useptembru 2004. otišao za Berlin. UBerlin sam stigao u novembru 2004.Još uvijek sam tu. Evo, gledam Sutjeskuna kompjuteru, našao sam DivX ukafani. Još imam Boška Buhu i Igmanskimarš. Volim Berlin.LukaszTijelo zamotano u plišanu dekuizgleda manje nego obièno.Sigurno mu je i hladno.Noæu su otvoreni prozori,vani je novembar,grijanje ugašeno.Struja je nuklearna.Što je fantastièno.Da bi mojoj guzi ugodno bilodjeca æe imati èetiri glaveili kitu do mjeseca.To bi moglo biti i fino.Lukasz danas odlazi.Veæ sam se navikao na njegove poljski plave oèièak ih nisam ni mrzio kao što inaèe mrzimpoljski plave oèi.Na Dan ženaNa Dan žena zakleo se da æe prestat.Misli iskljuèivo sve što nije htio.Na Dan žena ubio je tetke dvije.Na Dan žena zna zašto.Omer je tabijasus.Omera nitko ne gleda prijeko.Omer je moj brat i tata.Omer nije Paša Latas.Anita dodaj mi kafu i zapali cigar.Evo me na internetu da ostavim utisak.Anita sretan 8. mart.14. juli 2003.kad zasvira dobar ritam uvijek vrisnei bosih nogu po tuðim,a i po svojim èikovima zapleše.ima strasna ramena i dobre pokreteispod oèiju srebrne suze,a usta divlje patkeja takvu patku nisam nikad vidio,ali to je skroz seksikad je vruæe spusti noge u kanali pusti da je smeða olovna voda milujezapali cigaretu i šuti tihoonda naglo vrati se u barvrisne uz pjesmu završi èašu i poruèi drugukad je pijana pije još više i s osmijesimadaje snagu onim što piju sami i dugo za baromonda piju još višei kažu mi, tajno, da je vole,a kada plešemo zajednomeni se kita digne jako,jako i nije me stidjer uz nju to ide i bez plesacmyk