ekonomskim slobodama u Srbiji 2016
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Državna intervencija se uglavnom bazira na regulaciji aktivnosti i<br />
direktnom pružanju ili finansiranju pružanja dobara i usluga. Sa druge<br />
strane, drugo mišljenje ne negira nesavršenost tržišta, ali istovremeno<br />
ukazuje na nesavršenost političkog procesa: dok prva škola državu<br />
posmatra idealizovano kao savršeni mehanizam koji ima savršene<br />
informacije, niske transakcione troškove i ne susreće se sa političkim<br />
ograničenjima, situacija je mnogo kompleksnija od toga, a problem<br />
predstavlja i ponašanje birokrata i političara koji imaju sopstvene<br />
interese koji se često ne podudaraju sa opštim dobrom, čime se naročito<br />
bavi teorija javnog izbora. Ovaj drugi pravac argumentacije stoga<br />
ukazuje na postojanje političkih grešaka, koje ne samo da mogu da<br />
dovedu do situacije u kojima tržišne greške neće biti ispravljene već i do<br />
toga da se problemi dodatno prodube ili izazovu novi.<br />
Sukob ova dva pravca mišljenja jeste načelno teorijski, ali ima jako<br />
vidljive efekte na praktičan život. Pored toga, postoje i drugi razlozi<br />
praktične prirode koji navode važnost rasprave o veličini javne potrošnje<br />
i njenoj strukturi. Javna potrošnja ne dolazi ex nihilo već se ona mora<br />
platiti porezima - svaki porez dovodi do gubitka tržišta jer uključivanje<br />
poreza povisuje cenu proizvoda smanjujući tražnju za njim. Svako<br />
oporezivanje dovodi ne samo do prelivanja benefita sa nivoa pojedinaca<br />
na nivo države koja onda raspolaže tim sredstvima već i smanjenjom<br />
ekonomskom efikasnošću. Od strukture poreskog sistema kao i od visine<br />
elastičnosti zavisi koliki će biti gubitak na nekom konkretnom tržištu.<br />
Ekonomska efikasnost putem javne potrošnje smanjuje se i na druge<br />
načine: istiskivanjem privatnih investicija (bilo putem toga što država<br />
direktno pruža neke usluge što ostavlja manje prostora za privatnu<br />
inicijativu, prikupljanjem novčanih sredstava iz privrede što čini<br />
poslovne aktivnosti manje profitabilnim ili putem podizanja kamatnih<br />
stopa usled državnog zaduživanja što poskupljuje investicije). Kako je<br />
uloga države u određenom segmentu primarnih funkcija države - pitanje<br />
ostaje gde su granice državne intervencije tj koliko je njenih postupaka<br />
opravdano izvan ovog zadatog okvira. Bez efikasnog pravosudnog<br />
sistema koji treba da štiti imovinska prava i stara se o sprovođenu<br />
slobodno sklopljenih ugovora, verovatno nije moguće zamisliti<br />
ekonomski rast. Takođe ga je teško zamisliti i u uslovima u kojima<br />
država raspolaže ukupnom imovinom i proizvodnjom, bez tržišta, čime se<br />
privredno - društveni sistem u Sovjetskom Savezu bio značajno približio.<br />
Stoga je glavno pitanje gde je granica javne potrošnje na krivi ove dve<br />
krajnosti.<br />
17
Change language