ekonomskim slobodama u Srbiji 2016

Pravni sistem i zaštita imovinska prava u Srbiji najlošije su ocenjeni deo
Indeksa ekonomskih sloboda. Dok u ponekim drugim oblastima stoji iznad
ili blizu svetskog proseka, u ovoj oblasti se ona nalazi daleko ispod. Nije
slučajno to što su zemlje bivših socijalističkih režima loše ocenjene u ovoj
oblasti - izgradnja pravnih institucija, a pre svega nezavisnog i
nepristransnost sudstva kao preduslova za vladavinu prava, veoma je
dugačak proces i ne može se izgraditi preko noći. Socijalističke zemlje su
potpunom kontrolom sudstva od strane komunističke partije od njega
napravile samo još jednu polugu izvršne vlasti. Uvođenjem demokratije i
promenom režima nije bilo lako ni jednostavno skloniti uticaj političkih
činilaca na sudstvo, iako su neke od zemalja Centralne Evrope u tome
ostvarile značajan napredak. Srbija je, sa druge strane, imala dva
otežavajuća faktora koja su imala značajan negativan uticaj na razvoj
institucija sudstva u ovoj oblasti i na samo delimično ostvareni uspeh:
izostanak lustracije i kasniju demokratizaciju, koja je usledila tek nakon
petooktobarskih promena.
Problemi koji leže u pravosudnom sistemu veoma su duboki, neki od njih
su posledica formalnih institucionalnih aranžmana, a drugi preovlađujućih
neformalnih institucija. Formalne institucije su zakoni i ostali izvori
regulative koji regulišu rad entiteta u oblasti pravosuđa, dok su neformalne
institucije kulturološki i društveno uslovljena pravila ponašanja, koja
potiču iz stavova, vrednosti i informacija o svetu koje ljudi poseduju.
Izmena formalnih institucija je relativno lakša od promena u neformalnim
institucijama jer zahteva samo izmenu regulatornih akata kroz
parlamentarnu proceduru. Nasuprot tome, promene u neformalnim
institucijama zahtevaju velike napore i dugotrajan vremenski period, pošto
zahtevaju dubinske promene u načinu ponašanja velikog broja građana. Za
vladavinu prava mnogo su važnije neformalne institucije, jer one imaju
49