ekonomskim slobodama u Srbiji 2016

2) preduzeća iz Srbije su na tržištu jedinstvene Jugoslavije bila dobro
povezana sa drugim preduzećima iz nekadašnjih jugoslovenskih republika -
ova nekadašna domaća unutrašnja trgovina je promenom granica odjednom
postala međunarodna inostrana trgovina.
3) preduzeća iz Srbije su usled nedovoljne domaće štednje zavisna od
uvoza kapitala iz inostranstva u formi portfolio investicija i kredita, pre
svega preko banaka u inostranom vlasništvu.
4) domaća valuta dinar, premda zvanično zakonsko sredstvo plaćanja,
izgubla je veliki broj uloga novca, a umesto njega se koriste devize, pre
svega evro kao naslednik nemačke marke.
Srbja je takođe veliki uvoznik kapitala iz inostranstva, što sa sobom
povlači i negativan saldo trgovinskog bilansa. U zadnje vreme deficit
trgovinskog dela platnog bilansa značajno je smanjen usled povećanja
vrednosti izvoza, a smanjenja uvoza, što je poseldica kako slabljenja
domaće valute nakon krize iz 2008, tako i novih investicija u razmenjivim
industrijama. U modernoj trgovini jako je zastupljena intraindustrijska
trgovina - tj da povećanje uvoza prati povećanje izvoza ili da povećanje
izvoza prati i povećanje uvoza, što je posledica visoke specijalizacije i
međunarodnih lanaca trgovine. Skorašnji primer u Srbiji je kompanija
FAS, proizvođač automobila koja je zajedničkom vlasništvu srpske države
i koncerna Fijat Krajsler, koja je pojedinačno najveći srpski izvoznik, ali je
takođe i među najvećim srpskim uvoznicima: izvoz automobila iz Srbije u
2015. iznosio je 1 301 000 000 USD dok je istovremeno uvoz delova za
automobile iznosio 1 060 000 000. U tako kompleksnoj industrijskoj
proizvodnji kao što je ona danas, bilo kakav pokušaj ’’zaštite’’ domaće
proizvodnje imao bi značajno veće troškove nego što se prvobitno
podrazumeva.
58