ekonomskim slobodama u Srbiji 2016
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
1482869222.blxqTsmYzbhWJume
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
nabavkama, Službeni glanik 124/212, 14/2015 i 68/2015) koje u procesu<br />
javnih nabavki daje prednost domaćim ponuđačima u odnosu na inostrane,<br />
i to do 5% ukupne ocene ili vrednosti (ako je u pitanju ekonomski<br />
najprihvatljivija ponuda). Ovakav način određivanja javnih nabavki nije<br />
svrsishodan jer troši javne resurse na neadekvatan način - prava pomoć<br />
domaćim kompanijama se daje poboljšanjem poslovnog ambijenta i<br />
smanjenjem poreza, a ne nameštanjem javnih nabavki. U <strong>Srbiji</strong> inače nema<br />
na snazi drugih zakonskih prepreka koji onemogućuju ili otežavaju učešće<br />
inostranih kompanija - novi Zakon o investicijama je ukinuo preostale<br />
restrikcije koje su se uglavnom odnosile na učešće u namenskoj industriji.<br />
Pitanje vlasništva nad zemljištem je takođe rešeno istekom roka tokom<br />
koga inostrana pravna i fizička lica nisu imala mogućnost da poseduju<br />
poljoprivredno zemljište: pravna lica su ovu zabranu lako zaobilazila<br />
registracijom filijale u zemlji, dok restrikcija za fizička lica državljane EU<br />
prestaje da važi od 2017.<br />
Carinske i necarinske barijere su najviše prisutne u sektoru poljoprivrede.<br />
Ovo je posebno interesantno imajući u vidu da je poljoprivreda jedan od<br />
sektora u kome Srbija kontinuinirano ima suficit u međunarodnoj trgovini.<br />
Dakle, ako je poljoprivreda u <strong>Srbiji</strong> u proseku dovoljno konkurentna da se<br />
izbori za svoju poziciju na međunarodnom tržištu, ostaje nejasno zašto joj<br />
se posvećuje tolika pažnja i štiti protekcionističkim merama. Glavni razlog<br />
za to je relativno mala površina poljoprivrednog gazdinstva i postojanje<br />
dualnog poljopivrednog sektora: jedan je visoko produktivan i sposoban da<br />
se izbori sa inostranom konkurencijom, dok je drugi pre svega okrenut<br />
naturalnoj proizvodnji i povremenoj proizvodnji viškova u neformalnoj<br />
ekonomiji, kao poslednja instanca socijalne zaštite. Stoga bi neke javne<br />
politike koje imaju za cilj uvođenje tehničkih standarda ili većeg poreskog<br />
obuhvata ovog sektora imao i značajne posledice po socijalni mir. Usled<br />
toga je neophodna dugoročna poljoprivredna politika koja bi<br />
poljoprivrednim proizvođačima obezbedila veću predvidljivost u<br />
planiranju svojih aktivnosti usled veće stabilnosti. Ali ovo ne treba da se<br />
sprovodi obeshrabrivanjem uvoza, pošto to na dugi rok smanjuje<br />
produktivnost i kreira podsticaje za javno zagovaranje i lobiranje novih<br />
zaštita umesto da se ti resursi ulože u proizvodnju.<br />
Prvi pozitivni koraci bili bi ukidanje svih prelevmana (varijabilnih carina)<br />
na sve poljoprivredne proizvode. Usvojeni prelevmani na mleko i mlečne<br />
proizvode su tokom svoje primene od polovine 2015. godine prevalili<br />
značajna sredstva od potrošača ka mlekarama usled značajno viših cena u<br />
odnosu na cene u EU - što je posledica ukidanja nacionalnih kvota za<br />
62
Change language