ekonomskim slobodama u Srbiji 2016

života za dobijanje prava na penziju), visoke stope emigracije iz Srbije
usled povoljnijih ekonomskih prilika u drugim zemljama, te visoke stope
nezaposlenosti u zemlji. Usled uticaja svih ovih faktora, broj ljudi koji
primaju penziju je gotov jednak broju ljudi koji plaćaju socijalne doprinose
iz kojih se oni finansiraju. Iako je situacija slična i u ostalim PAYG
penzionim sistemima, Srbija se nalazi u posebno teškom položaju.
Subvencije u Srbiji takođe predstavljaju preterano visok javni trošak. Iako
su subvencije prisutne i u ostalim evropskim zemljama, njihov nivo u
odnosu na Srbiju je mnogo manji u odnosu na BDP. Poseban problem
predstavlja namena subvencija: subvencije u Srbiji su više namenjene
tekućoj potrošnji tj. održavanju neefiaksnog sistema javnih i državnih
preduzeća - na koje je prevaljen deo troškova socijalne politike putem
politike cena koje nisu ekonomske. Time država subvencioniše ne samo
socijalno ugrožene, nego široke slojeve stanovništva putem nižih cena
usluga, što vodi rasipanju resursa. Istovremeno, javna preduzeća trpe jer
nemaju dovoljno sredstava za investicije i održavanje trenutnog sistema, a
kamoli za njegovo unapređenje. Subvencije putem tolerisanja neplaćanja i
akumulranja dugova, koje onda preuzima na sebe država, davanjem
garancija na pozajmice koji takođe često padaju na teret budžeta, i
naposletku subvencije za investicije su logična posledica takvog poretka.
Problem nedovoljnih investicija u javnim i državnim preduzećima je
takođe povezan sa subvencijama. Kapitalne investicije se često finansiraju
putem subvencija, što je posebno prisutno na lokalnom nivou vlasti, ali se
često značajan deo ovih sredstava usmerava u tekuću potrošnju, kao
podršku trenutnom poslovanju.
25