ekonomskim slobodama u Srbiji 2016

kada se uporedi sa brojem stanivnika, ovi troškovi su vidno mnogo viši
nego što to privreda Srbije može da podnese, dostižući 10,1% BDP-a, što
je znatno više od trenutno važećeg fiskalnog pravila koje predviđa rashode
od samo 7%.
Istovremeno, broj zaposlenih u javnom sektoru je veoma visok u odnosu na
zaposlene u privatnom sektoru, dostižući cifru od skoro 40% ukupnog
broja formalno zaposlenih lica. Kada se iz ovog broja oduzmu zaposleni u
javnim i državnim preduzećima, ostaje i dalje visok broj radnika u javnom
sektoru u odnosu na privatni. Zbog toga je pitanje racionalizacije broja
zaposlenih jedno od važnih pitanja u Srbiji, što je povezano ne samo sa
programom fiskalnih ušteda već i sa sveukupnom reformom javne uprave
koji bi trebalo da unapredi kvalitet javnih usluga.
Dva pitanja odslikavaju probleme u ovoj oblasti:
1. Za koliko je potrebno smanjiti broj zaposlenih?
2. Koji broj radnih mesta je potrebno ukinuti?
Akcenat je do sada često bio stavljan na prvo pitanje, ali iz nekoliko
razloga drugo pitanje je fundamentalnije. Prvo, potrebno je omogućiti
poređenje između javnih institucija koje pružaju iste ili slične usluge
(jedinice lokalne samouprave, domovi zdravlja ili osnovne škole) što bi
trebalo da pomogne u utvrđivanju poželjne strukture radnih mesta, i
shodno tome, broju neophodnih kadrova. Ovakav pristup onemogućava i
linearan pristup u smanjivanju broja zaposlenih, koji je do sada najviše
korišćen, uprkos tome što može da ima veoma pogubne posledice po
kvalitet pružanja javnih usluga, jer nesrazmerno više pogađa ustanove u
kojima ne postoji problem prevelikog broja zaposlenih. Takođe, ovakav
29